Pučina/36
< Пучина
XII
JOVANKA, JOVAN i MARIJA
JOVANKA (sama, umorna seda na divan i duboko se zamisli).
JOVAN i MARIJA (ulaze oboje, ali zabrinuta lica, kao ljudi koji su saznali neprijatnu novost).
JOVAN: Jovanka, šta radiš, kako si?
MARIJA (vrlo ljubazno): Kako si, Jovanka?
JOVANKA (hladno): Otkud vi, već mesec dana niste mi prekoračili prag, a pre ste nam svaki dan dolazili.
JOVAN: Eh, pre, pre je bila Olgica ovde, pa smo voleli dete da vidimo.
MARIJA: Istina, kako je dete tamo?
JOVAN: Piše li ko otud o njoj?
JOVANKA: Ne znam, možda Vladimir ima kakvo pismo. Nije mi rekao.
JOVAN: Pa gde je taj Vladimir?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|