Put (Momčilo Nastasijević)
| Put Pisac: Momčilo Nastasijević |
1
Jer gazilo se tuda,
jer gazilo,
i neboga, evo,
stopa utabava; —
nema traga.
A žedniji hodim sve,
a hode; —
u nedohvat je,
eto to užasava.
2
Hodim, i hode,
a na svaki bat
kameni kora
po nedohvat-blagu.
Od biser-žeđe,
tragom u netragu,
školjka na školjku
tvrdnu očajanja.
3
Hodim — ni traga.
Il’ trag bi,
ludi da težak bat
stvrla ova zdruzga utabanja.
I životom to
da brizne svaki kut,
putu zdruzgati je stopu,
stopi put.
4
Hodom to u nehode,
u bespuće neputem,
i brodi da se ne prebrode.
I stopom to, i skutem,
vrelini vreo,
usna kad usnu
ispijajući prokazi,
na kraju nestati ceo,
al’ proklijali trazi.
5
Hodim,
jer hodilo tuda.
Zaludu stazi te krivuda,
plavetnoj zaludu meti
te obriče čuda;
hod ovaj samo će doneti,
bez jeseni zimu,
leto bez proleti.
6
I znam,
i ledi me znanje —
šturo je ovo,
stopa u stopu tkanje.
I jalov plamen,
samu kd ne sprži srž; —
jadovan mraz,
kad ne stroši se kamen.
7
Hodom to u nehode,
u bespuće neputem,
i brodi da se ne prebrode.
I stopom to i skutem,
vrelini vreo,
usna kad usnu
ispijajući prokazi,
na kraju nestati ceo,
al’ proklijali trazi.
|