Put oko sveta (komedija u deset slika)/6
VI
GOSPODIN TOMA, PERSA, SAVETA
G. TOMA:
(Nosi jedan broj novina). *
Dobar dan!
PERSA:
(Ustaje).
Dobar dan, g. Tomo, izvol’te!
G. TOMA:
(Uzme stolic,).
Hvala, sedite vi, molim vas. Nisam vam, znate, došao u vizitu, pa da me nudite, nego... a spremno sve, sve, a?
PERSA:
Sve, g. Tomo, sve. Ocrni se ja nesrećnica za moj život, pa to ti je!
SAVETA:
Ama, nemoj tako, komšika.
PERSA:
Pa dobro, g. Tomo, kažite vi meni, po Bogu brate, zar tu ne može da mu stane država na put?
G. TOMA:
Razgovarao sam sa g. načelnikom, pa veli: ne može mu ništa, nema oslonca u zakonu.
PERSA:
Kakav oslonac, ubio ga Bog i sa osloncem! čovek hoće da napusti kuću i ženu, a on mu traži oslonac.
G. TOMA:
Pravo da vam kažem, nisam se ja ničemu ni nadao od ovog načelnika. Među nama budi rečeno, i to je jedna stokuća, koja je putovala oko sveta. Ovo mu je trinaesti okrug i devetnaesta selidba. Od kako je u državnoj službi ima, baš sam pre neki dan izračunao — 7243 kilometara putnih troškova. I sad od takve vlasti da tražite pomoć. Nema više, gospođo, onog srećnog vremena, kad smo mi upravljali ovom zemljicom, te se znalo i otkuda ko ide, i kuda će, i zašto će.
PERSA:
Bar da ga pripita vlast, ili da mu popreti.
G. TOMA:
I on je, znate, čudan neki čovek. Šta da vam govorim, muž vam je, pa znate kakav je. Nije ko drugi, nego on sve tako nešto zavrnuo. Molim vas, je li to prošle zime? ode bestraga u hajku na kurjake. Dobro, hajd, digli se seljaci, to razumem: dosadili im kurjaci, pa se digli. Ali on, molim vas, trgovac, pa da ostavi dućan i da ide u hajku na kurjake. Ono, i ja sam lovac, ali, brate, to se zna kako mu je to red i kako se ide u lov i u hajku. Iziđe društvo do prve mehane na drumu, pojede ćevap, pa se u mrak vrati kući. To je drugo.
PERSA:
Jeste, takav je. Eto, znate kad se upisa u dobrovoljce!
G. TOMA:
Hajde, to mu praštam, to je bilo za vreme mira, ali, znate valjda, kad ono zape da proda kuću, pa da ide u Jerusalim.
SAVETA:
A kad bi, g. Tomo, razgovarali sa g. protom?
G. TOMA:
Razgovarao sam, pa ništa. Prota kaže: može da mu svešta maslo. To toliko!
PERSA:
Ni otkuda pomoći, sestro! I što je najgore, pući će bruka po celom svetu.
G. TOMA:
Bruka je već pukla. Eto, i novine pišu.
PERSA:
Kuku!
G. TOMA:
Baš sam poneo i da vam pročitam, ako počem...
PERSA:
I piše baš njegovo ime?
G. TOMA:
Dabogme da piše, pa i sliku će mu doneti.
PERSA:
Kuku! Ko u „Policijski Glasnik”.
G. TOMA:
(Razvija novine).
Evo, molim vas. (Čita). Svetski putnik. Dopis iz Jagodine. Ovdašnji trgovac, Jovanče Micić, bio je prošle godine u Beogradu i pazario espap za četiri hiljade dinara kod tamošnje firme Buki Anaf.
PERSA:
Izbukio se on, da Bog da, nikakav! Taj mi kuću razori!
G. TOMA:
(Čita dalje).
Tom prilikom mu je Anaf, pošto je pazario za gotovo, poklonio jednu srećku Norveškog Međunarodnog Saobraćajnog Društva serija Br. 12706 97. Glavni zgoditak na toj lutriji je besplatna karta za putovanje oko celoga sveta, sa besplatnom hranom, hotelima i svim drugim potrebama. Gazda Jovanče je bio srećan i dobio taj zgoditak.
PERSA:
Crna mu sreća i moja i njegova!
G. TOMA:
(Čita).
...Razume se da je to bio neobičan događaj. Gaz-da Jovanče se u prvi mah razmišljao šta da radi s kartom, i dok se on razmišljao, Jagodina se podelila u dve partije, od kojih je jedna navaljivala da putuje, a druga”... E, to baš preteruje, šta smo tu imali da se delimo na partije, kao da je to opštinski izbor. (Čita). „Oni, koji su bili pametniji savetovali su ga da se mane ludorije, a koji su bili kao i on, savetovali su ga...!” Eto, to je sve. (Hoće da čita, pa mrmlja). Ovde nam se dalje sad podsmeva i pominje neke ćurane. Ako, ima pravo. Došlo ovde za sreskog praktikanta, suvo kao komarac u zimu, pa palo na podvarak i beličko vino, pa sad kad bacilo slaninu na vrat i kad se potkožilo, sad se potprda sa ćuranima. I to brani pravdu u ovoj zemlji. Ovo je, znate, pisao g. Ljuba advokat. Izvinite, ali moram da se ljutim na takve! (Traži u novinama). Gde sam ono stao? Ah — da! „Najviše navaljuje na njega da putuje ovdašnji telegrafista i jedan profesor”.
PERSA:
Jeste, sestro, taj mi se profesor najviše navrzo na kuću, on mu je napunio glavu. Pa gledaj, tako ti Boga, šta mi je doneo u kuću. (Pokazuje Saveti globus). Uči ga na tome kako da putuje, a ona moja suklata sedi kao đak, pa ga sluša. Odi da vidiš samo! (Vodi je do globusa). Eto, sestro, oko ovoga odnaokolo ’oće da obiđe.
SAVETA:
(Krsti se).
Da se čovek prekrsti levom i desnom.
G. TOMA:
Onomad, gotovo smo se zavadili. Bilo nas je podosta u „Šarenoj mehani”, pa dok savetovasmo, savetovasmo, dok mu, bome, ne pripretismo: „Jesi čuo, Jovanče, svi ćemo se ovako, koliko god nas ima, dići, i svi ćemo učiniti što zakoni dozvoljavaju da ti zabranimo putovanje!” A znate li šta on? Busnu se u grudi, pa veli: „Ko je taj što će meni da stane na put?... Da pokvarite drumove, da pokidate šine, da probušite damšife, pa, ako je za inat, ja ću s avijatiku da idem!”
PERSA:
Ništa drugo, sestro, nego nagazio!
G. TOMA:
Ta idite, molim vas! Otkud čovek u njegovim godinama može što nagaziti?
PERSA:
A šta bi mu drugo tako zavrtelo glavu nego to, G. Tomo? (Iz daleka se čuje svirka — osluškuje). Eto, čuješ li, oestro, svira Mija? To sigurno njega prate cigani kroz varoš. Napravio se od čoveka čitav cirkus; eto mi izvešali i zastavu na kapiju, sad još samo da udari bubanj, pa da se sruči Jagodina. Eto, šta učini čovek od kuće!
SAVETA:
De, de, komšika, pa ti!
|