Put ka demokratiji...

Put ka demokratiji...  (1928)  Pisac: Ljubomir M. Davidović

    Hoćete od mene članak, o zadacima Demokratije. Široka tema za uzak prostor. Da pokušam. Verujem, i Vi, G. Uredniče, niste se nadali, da ću u jednom kratkom članku iscrpsti taj obimni zadatak.
    Izabrali ste lepo ime Vašem listu: Život i Rad. Za današnjicu nema prikladnijeg imena. Živeti i raditi, ali živeti kao čovek i raditi kao čovek, nasušne su potrebe našeg društva. Ako Život i Rad doprinese ma i najmanje formiranju ljudi u našem društvu, odužiće se i Demokratiji i svome narodu.
    Demokratiji će biti prvi zadatak da stvara ljude. Njih je omalilo u našem društvu. I naša Demokratija nije prebogata u ljudima. Ima ih više no druge političke formacije, ali i ona nije bogato bogata njima. Koliko li ih je, koji će za svoja ubeđenja, „na strašnom mestu postojati?” Ne brojte, da se ne bismo zaprepastili!
    Koliko ih je koji govore o principima Demokratije? Koliko li je čuvara njihovih?
    U ovom ružnom i materijalističkom vremenu „ljudi” se odaju tecivu karijere i materijalnog bogatstva. Na to se svodi njihov život i rad. Borba za principe, borba za Demokratiju, smatra se smešnom nesavremenošću. Zar se jedanput čuje: „Lete po oblacima”. Tako se veli za sve, koji se brinu o principima. A koliko je lepše leteti i po oblacima, no gaziti po blatu današnjice?
    Demokratija treba da nam dade krila, a ne štake, na kojima ćemo posrtati, stalno posrtati kroz život i rad.
    Politički moral je uspomena prošlosti. Mnogi će, kad pročitaju ove redove, reći: gle, nesavremena čoveka, gle nesavremena lista koji govori o političkom moralu! Priznajem. Zaostali smo iza vremena. Prizanjem i radujem se. Ali doći će naše vreme. Ono dolazi. Prava Demokratija nam ga donosi. Ona ga mora doneti. Dići, učvrstiti i očuvati politički moral, i to je veliki zadatak Demokratije.
    Slabići se brane od prigovora što su slabići, zamorenošću narodnom. To je uvreda našeg naroda. „Narod neće više borbu. Narod hoće vlast”. Koliko reči, toliko neistina. Narod hoće vlast, ali da čuva i ostvaruje principe Demokratije, hoće dizanje morala i u politici, hoće da živi i radi, kao što ljudi žive i rade. Koliko je bilo koristi za narod od tolikih vlada, koje su gazile, neumorn gazile Ustav, šljapkale po zemaljskim zakonima i svrpavale toliko nemoralne poslove? Političko i moralno uboštvo vrhova našega društva, utvrđuju stotine primera. Dopustite jedan jedini. Trebalo je izvesti jednu obmanu svojih saradnika. Jugoslovenski Ministar, da bi izveo tu ružnu rabotu, poziva se na Mađarske Zakone. To nije sve. On se pozvao i na odluke Peštanskog Suda! On ne poštuje zakone svoje zemlje, a srce ga zabolelo za Mađarske Zakone. On ni u šta ne računa odluke svoga Državnog Saveta i odluke svoga Kasacionog Suda, a poštuje odluke Peštanskog Suda! Strašno. I za ovo bi se htelo da okrivi svoj narod. „Neće narod borbe političke”. O, kako će se ta gospoda jednoga dana gorko razočarati!
    Demokratija ne sme napustiti borbu za političke slobode svoga naroda. Napuštanjem te borbe, ona prestaje biti Demokratija. U borbi je život Demokratije.
    Da ne idem dalje u ovom pravcu. Da skrenem na drugu stranu. Demokratija hoće da živi, ali Demokratija hoće i da radi. Sa oblaka, kako bi nam rekli naši protivnici, da siđemo na zemlju.
    Mi nećemo da zaboravimo ni praktične svrhe narodnog života. Demokratija se mora brinuti o onima koji pate, koji najviše pate. Ona se mora okrenuti seljaku, radeniku, zanatliji. Demokratija mora njihov pakleni život napraviti snošljivim životom. Hoćemo kroz rad da poboljšamo život ovim redovima našega društva. Njihov boljitak, boljitak je svih društvenih redova naših. Kako ćemo se radom pomoći, možda ću reći u drugom članku.
    Poštovanjem rada njihova, hoćemo njima da ukažemo poštu. Demokratija hoće kult rada. Obradovao sam se, kad sam video da jedna grupa mladih ljudi, uzima za svoj životni zadatak kult rada. Ništa lepše. Srećnija ideja nije pala za poslednjih desetak godina.
    Pomažite ostvarenje te ideje, Gospodine Uredniče. Prihvatite je, jer je demokratska. Vi ćete to učiniti. Ako ne, onda Vaš list gubi pravo na lepo ime Život i Rad.
    Želim Vam najlepši uspeh.

Izvor

1928. Život i Rad. Godina 1, knj. 1, sveska 1, str. 1–2.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir M. Davidović, umro 1940, pre 84 godine.