Ptica na grani
| Ptica na grani Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Sa istoka vedra, mila,
Sunašce se kreće,
Brda zlati, dolje budi,
Podmlađuje cveće.
Leptirići uranili,
Pa se bojom hvale,
A pčelice zujkom bude
Jagodice male.
Potočići bistri zbore,
Srećni su im glasi:
U njima se sunce kupa,
Vatru da zagasi.
Sve to vidi, prva vidi
Ptičica na grani,
Pa pesmicu srećnu peva,
Peva na tenani.
Briga njena sva je, čujte,
Lahora što pita:
Zašto da se danju-noću
Po vrtovi skita?
Teret njezin sav je, znajte,
Proletati granje;
Al’ tereta tog je, uvek,
Slatko uzdisanje.
Sve što vidi, sve to speva;
Peva sebe samu;
U pesmici zoru zdravlja,
A tako i tamu.
Na grani se ljulja lako,
Pa o sreći sniva;
Granje škripi, ona s’ čudi:
Otkud to da biva?
E, tako se celog dana
Ovim-onim sladi,
U odmoru i u poslu
Uvek peva, radi.
A kada se danak beli
Crnilom ogrne,
Sa grančice lako sleti,
U džbunjiće svrne.
Tu posrče rosu čistu
S uspavanog cveta,
Pa otpeva molitvicu
Stvoritelju sveta.
Srećica je uvek prati,
Uspavljuje, budi, —
Oh, za sreću taku šta bi
Žrtvovali ljudi!
Pa i ja sam srećan tako
K’o ptica na grani,
Kad pesmicu milu spevam
’Vako, na tenani!
( Iz »Slobode.)
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 25-27
|