Psaltir (Atanacković)

PSALTIR Pisac: Platon Atanacković

Savremena verzija prevoda episkopa bačkog Platona iz 1857. godine. Redaktura: Korisnik Smart.

Psalam 1.

Blažen je čovek, koji se ne povodi za savetom bezbožnih, i na putu grešnih ne staje, niti seda na mestu, gde se klevetnici skupljaju. Već volju svoju upravlja po zakonu Gospoda, i u zakonu Njegovom poučava se dan i noć. Taj će biti kao drvo usađeno kod izvora vode, koje će plod svoj dati u svoje vreme, list mu neće opasti, i u svemu će, što radi, napredovati. Nisu takvi bezbožnici, nisu takvi, već su kao prah, koji vetar podiže sa zemlje. Zato neće bezbožnici ustati na sud, niti grešnici na sastanak s pravednima. Jer poznaje Bog put pravednih, i put će bezbožnih propasti.

Psalam 2.

Što se buniše narodi? Što se ljudi sujetama navikoše? Carevi zemaljski i knezovi sastaše se i dogovoriše protiv Gospoda i Hrista njegovoga. „Rastrgnimo sveze njihove, i zbacimo sa nas jaram njihov.” Koji na nebu živi, Taj će im se smejati, i Gospod će im se rugati. Onda će im u gnevu Svom govoriti, i smesti ih jarošću Svojom. A ja sam od Njega postavljen za Cara nad Sionom gorom svetom, i nagovešćujem zapovest Gospodnju. Meni je Gospod rekao: „ti si sin Moj, Ja sam te danas rodio; išti od Mene, pa ću ti dati narode da budu tvoji, i vlada tvoja da bude po svima krajevima zemlje. Gvozdenom ćeš palicom upravljati njima i kao zemljano posuđe skrušiti ih.” Sada dakle razumite Carevi, naučite se svi, koji sudite zemlji. Služite Gospodu sa strahom, i radujte Mu se s trepetom. Primite nauku, da se kada ne razljuti Gospod, te da ne propadnete van puta pravednoga, kad se naskoro raspali jarost Njegova; blaženi su svi koji se uzdaju u Njega.

Psalam 3.

Gospode! Što se umnožiše napasnici moji? Mnogi ustaju na me, mnogi govore duši mojoj: „nema mu spasenja u Bogu njegovom.” Ali Ti si, Gospode, Branitelj moj, slava moja, Ti uzdižeš glavu moju. Glasom svojim povikah ka Gospodu, i usliša me sa gore svete Svoje. Zadremah i spavah; ustah, jer Gospod me čuva. Neću bojati se sile ljudi, koji napadaju unaokolo na me. Ustaj, Gospode, spasi me, Bože moj, jer Ti si porazio sve, koji mi bez razloga pakoste, zube grešnika skrušio si. Gospodnje je spasenje, i na ljudima Tvojima blagoslov je Tvoj.

Psalam 4.

Kada prizvah, usliša me Bog pravde moje; u tuzi rasprostranio si me; budi mi velikodušan, i usliši molitvu moju. Deco čovečja! Dokle ćete biti tvrdoga srca? Zašto ljubite sujetu i tražite laž? Znajte, da je Gospod divnim učinio pravednoga Svoga; Gospod će me uslišati, kada Ga prizovem. Gnevite se, ali ne grešite; što u srcu svome reknete, toga se na posteljama svojima pokajte. Žrtvujte pravdu, pa se u Gospoda uzdajte. Mnogi govore: „ko će nam kazati, šta je dobro?” Svetlost lica Tvoga, Gospode, sja nad nama. Uselio si veselje u srce moje; plodom pšenice, vina i ulja svoga umnožiše se. Ja ću opet pritom na miru spavati i otpočinuti; jer Ti si, Gospode, mene jednoga /samoga, osamljenoga/ u nadi ukrepio.

Psalam 5.

Reči moje poslušaj, Gospode, razumi zvanje moje. Čuj glas moljenja moga, Care moj i Bože moj! Jer Tebi ću moliti se, Gospode! Jutrom usliši glas moj, jutrom ću izlaziti preda Te, pa ćeš me pogledati; jer Ti si Bog, Koji nećeš bezakonja, k Tebi se neće doseliti zločinac, niti će opstati pred očima Tvojima bezakonici; omrzao si na sve, koji bezakonja čine. Ti ćeš pogubiti sve, koji govore laž; Gospod se gnuša krvožednoga i lažljivoga čoveka. A ja ću po mnoštvu milosti Tvoje ući u dom Tvoj, pokloniti se svetome hramu Tvome u strahu Tvom. Gospode! Nauči me pravdom Tvojom, zbog neprijatelja mojih ispravi pred Tobom put moj. Jer nema istine u ustima njihovim, srce im je sujetno, jezikom svojim lagaše. Sudi im, Bože, da odustanu od svojih misli, po mnoštvu nevaljastva njihovoga isteraj ih, jer su Te preogorčili, Gospode! Neka se obraduju svi, koji se u Tebe uzdaju, i neka se svagda vesele, u njih ćeš useliti se, i Tobom će hvaliti se svi, koji ljube ime Tvoje. Ti ćeš, Gospode, blagosloviti pravednika, jer si nas oružjem blagovoljenja Tvoga ovenčao.

Psalam 6.

Gospode! Ne kori me po jarosti Svojoj, niti me kazni po gnevu Svome. Smiluj se, Gospode, smetoše se kosti moje. Smete se i duša moja jako; a Ti, Gospode, dokle ćeš? Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, spasi me milosti radi Tvoje; jer u smrti niko Te ne spominje, i ko će u grobu Te hvaliti? Klonuo sam od teška uzdisanja, svaku noć kvasim ležaj svoj, i postelju svoju u suze močim. Smete se od jarosti oko moje, ostareh više nego svi neprijatelji moji. Odstupite od mene svi, koji bezakonje činite; jer usliša Gospod moljenje moje, Gospod primi molitvu moju. Neka se postide i smetu svi neprijatelji moji, neka se natrag vrate odjedared i jako zastide.

Psalam 7.

Gospode Bože moj! U Tebe se uzdam, spasi me od svih gonitelja mojih, i izbavi me, da mi kada ne zgrabi ko kao lav dušu, a nikoga nema, da me izbavi i spase. Gospode Bože moj! Ako sam učinio to, ako je nepravda u rukama mojima, ako sam onima, koji mi učiniše zlo, vratio zlim, to ću zaista zaslužiti, da padnem pred neprijateljima svojima bez pomoći. Neka dakle goni neprijatelj dušu moju, neka me stigne, život moj obori, i slavu moju pokrije zemljom. Ustaj, Gospode, u gnevu Svom, digni se u granicama Svojih neprijatelja, i ustani, Gospode Bože moj, po zapovesti, koju si dao, pa će Te okružiti skup ljudi, i zato vrati se na visinu. Gospod sudi ljudima, sudi mi, Gospode po pravdi Svojoj a po nevinosti mojoj. Neka se skonča zloba grešnih, a pravednika ćeš ispraviti, (Ti) Koji pravedno ispituješ srca i utrobe. Pomoć je moja od Boga koji spasava prave srcem. Bog je pravedan Sudija, snažan i dugotrpeljiv, niti se gnevi svaki dan. Ako se ne obratite, oružje će Svoje očistiti, luk svoj zategnuti, spremio ga je, i u njemu su smrtonosne strele, koje pale. Gle! Muči se nepravdom, zatrudni bolešću, i rodi bezakonje. Izri i iskopa rov, pa će pasti u jamu, koju je načinio. Bolest će njegova obratiti se na njegovu glavu, i nepravda će njegova pasti na njegovo teme. A ću hvaliti Gospoda po pravdi Njegovoj, i pojati imenu Gospoda Višnjega.

Psalam 8.

Gospode Gospode naš! Kako je čudesno ime Tvoje po svoj zemlji, jer veličanstvenost Tvoja uzdiže se previše nebesa. Iz usta dece i odojčadi svršio si hvalu, da srušiš neprijatelja i zloću. Pogledam nebesa, dela prstiju Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti utvrdio; šta je čovek, da ga se sećaš? Stvorio si ga malo nešto manjim od Anđela, slavom i čašću ovenčao si ga, i postavio si ga nad delima ruku Svojih; pokorio si pod noge njegove sve, ovce i volove, još i poljske zveri, ptice nebeske i ribe morske, koje stazama morskima hode. Gospode Gospode naš! Kako je čudesno ime Tvoje po svoj zemlji.

Psalam 9.

Iz svega ću srca svoga Tebe hvaliti, Gospode, sva ću čudesa Tvoja propovedati. Tebi ću da se radujem i veselim, imenu Tvome, Višnji, hoću da pojim. Neprijatelj moj, kada se bude natrag vratio, iznemoći će i propasti pred licem Tvojim; jer si učinio sud i meni pravo dao. Seo si na presto sudeći po pravdi. Zapretio si narodima, i propade bezbožnik, ime si mu zauvek i večito uništio. Najposle nestane neprijatelju oružja, gradove si razrušio, poginu mu i spomen s hukom. A Gospod ostaje navek, presto Svoj spremio je za sud. On će suditi vaseljeni po pravdi, sudiće ljudima kao što je pravo. Gospod je pribežište ubogome, pomoćnik u nevoljama blagovremeni. Neka se dakle u Tebe uzdaju, koji ime Tvoje priznaju, jer nisi ostavio one, koji Te traže, Gospode! Pojte Gospodu koji živi na Sionu, kazujte narodima dela Njegova; jer tražeći opomenu se krvi njihove, ne zaboravi zvanja ubogih. Pomiluj me, Gospode, vidi kako me ponižavaju neprijatelji moji; Ti me odvodiš od smrtnih vrata, da javljam sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionske; spasenju ćemo Tvome radovati se; narodi se u propast zaglibiše, koju načiniše, u toj zamci, koju sakriše, noga se njihova uhvati. Poznat je Gospod, Koji po pravdi sudi; u delima svojih ruku grešnik se uhvati. Neka se vrate grešnici u ad, svi narodi, koji zaboravljaju Boga; jer neće siromah zaboravljen biti doveka, trpljenje ubogih neće propasti zauvek. Ustani, Gospode, da se ne krepi čovek, neka se narodi sude pred Tobom. Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima, neka razumeju narodi, da su ljudi. Zašto, Gospode, stojeći daleko, ne obazireš se na nevolje blagovremeno? Kada se bezbožnik gordi, onda se muči siromah; hvataju se /nišči/ u savete /spletke/, koje /bezbožnici/ izmišljaju, jer grešnik je hvaljen u pohotama duše svoje, i onaj, koji uvredu nanosi, blagosilja se /smatra se blagoslovnim – srećnim/. Grešan razdraži Gospoda, po žestini gneva svoga ne traži Ga; pred njegovim očima nema Boga, putevi su njegovi u svako doba skvrnavi; sudovi Tvoji iščezavaju ispred očiju njegovih, on vlada nad svima neprijateljima svojim; jer u srcu svom reče: „s roda na rod biću bez zla.” Usta su njegova puna kletve, gorčine i laži, pod jezikom njegovim leži trud i muka. U zasedi sa bogatima potajno vreba, kako će ubiti nevinoga, upreo je oči na siromaha, lovi iz potaje kao lav iz svoje pećine, lovi kako će zgrabiti siromaha, zgrabiti siromaha, da ga k sebi privuče. U zamci će ga svojoj poniziti, sagnuti se i pasti na njega, kada bude ovladao nad ubogima; jer reče u srcu svom: „zaboravi Bog, okrenu lice Svoje, da ne vidi sasvim sve.” Ustani, Gospode Bože moj, digni ruku Svoju, ne zaboravi sirote Svoje zauvek. Zašto bezbožnik srdi Boga? Kada reče u srcu svom: „neće pitati.” Vidiš, jer motriš bolest i bedu, da predan bude u ruke Tvoje; Tebi se predaje siromah, budi Ti siroti u pomoći. Skruši mišicu grešnome i zlobnome; greh će njegov tražiti se ali neće naći. Gospod je Car uvek i navek veka; vi ćete, narodi, isterani biti iz zemlje Njegove. Želju ubogih uslišao si, Gospode, gotovost srca njihovoga čulo je uvo Tvoje. Sudi siromahu i stešnjenome, da već prestane čovek ponositi se na zemlji.

Psalam 10.

U Gospoda se uzdam; kako ćete reći duši mojoj: „leta po gorama kao ptica.” Jer eto napregoše grešnici luk, spremiše u tul strele, da u mraku streljaju dobre ljude. Što Ti sazida, to oni razrušiše; a šta pravednik uradi? Gospod je u hramu Svom svetom. Presto je Gospoda na nebesima, oči Njegove paze na siromaha, trepavice Njegove ispituju sinove ljudske. Gospod ispituje pravednoga i bezbožnoga; a ko nepravdu ljubi, taj ne navidi dušu svoju. Kišu zamki spušta na grešnike; vatra, sumpor i burna oluja deo su čaše njihove. Jer pravedan je Gospod, i pravdu ljubi; lice Njegovo gleda na to, što je pravo.

Psalam 11.

Spasi me, Gospode, jer je redak pravednik, jer se umališe istine kod ljudi. Svaki laže bližnjemu svome; usne lažljive u srcu, pa u srcu govoriše zla. Gospod će istrebiti sve lažljive usne i veličav jezik. Rekoše: „jezik ćemo svoj pustiti, pomažu nam usne naše; pa ko nam je gospodar?” „Siromasi stradaju, ubogi uzdišu; zato ću sad da ustanem”, veli Gospod, „da se dam na spasenje njihovo, hoću da radim odvažno”. Reči su Gospodnje čiste kao žeženo srebro, očišćeno od zemlje, sedam puta očišćeno. Ti ćeš, Gospode, sačuvati nas i braniti od roda toga uvek. Bezbožnici unaokolo hode; po visokome savetu Svome umnožio si sinove ljudske.

Psalam 12.

Dokle ćeš, Gospode, zaboravljati me sasvim? Dokle ćeš odvraćati lice Svoje od mene? Dokle ću sam u duši svojoj savete sastavljati, i u srcu svom jadati dan i noć? Dokle će dizati se nada mnom neprijatelj moj? Pogledaj, usliši me, Gospode Bože moj, prosveti oči moje, da kako ne zaspim na smrt, da ne rekne kadgod neprijatelj moj: „nadjačao sam ga”. Moji će dosaditelji obradovati se, ako posrnem. Ali u Tvoju se milost uzdam; srce će moje razveseliti se, kada me izbaviš. Gospodu ću Dobrotvoru svome zapojati, i imenu Gospoda Višnjega pevati.

Psalam 13.

Reče bezuman u srcu svom: „nema Boga”; iskvariše se i mrski postadoše u delima, nema tvorećega dobra. Gospod s neba pogleda na sinove ljudske, da vidi, ima li koga, koji razume i traži Boga. Svi se ukloniše, svi skupa nevaljali behu, nema toga, koji dobro tvori, nema ni jednoga. Zar se neće urazumeti svi, koji bezakonja čine i proždiru ljude kao hranu hlebnu? Ne prizvaše Gospoda, tamo ih napade strah, gde straha ne bejaše, jer Gospod je u rodu pravednih. Savet siromaha izrugaste, a Gospod je nada njegova. Ko će od Siona dati spasenje Izrailju? Kada bude vratio Gospod ljude Svoje iz ropstva, Jakov će obradovati se i razveseliti Izrailj.

Psalam 14.

Gospode! Ko živi u obitalištu Tvom? Ili ko će useliti se u svetu goru Tvoju? Onaj, koji hodi neporočan, i radi to, što je pravo, govori istinu u srcu svom; koji jezikom svojim nije rekao prevare, nije učinio zla bližnjemu svome, i pogrde na njega ne sluša; pred kojim je prezren lukavi, a u časti su mu oni, koji se Boga boje; koji se bližnjemu svome kune, i zakletvu drži; sa novcem svojim ne tera lihvu, i mita ne prima protiv nevinih. Koji tako radi, nikada posrnuti neće.

Psalam 15.

Sačuvaj me, Gospode, jer u Tebe se uzdam. Rekoh Gospodu: „Gospod si moj Ti, jer ne potrebuješ imanja moga”. Sve želje moje divno je upravio Gospod ka svetima, koji su na Njegovoj zemlji. Umnožiše se slabosti njihove, pohitaše za tima; neću sabrati krvave skupštine njihove, ni njihovih imena spomenuti na ustima svojim. Gospod je deo imanja moga i čaše moje: Ti si, Koji uređuješ mi imanje moje. Prekrasna je sudba moja, jer mi je postojano imanje moje. Gospoda ću hvaliti, Koji mi je dao razum, i do same noći osećam u srcu volju tu moju. Svagda sam imao pred očima svojima Gospoda, jer je s desne strane do mene, da ne posrnem. Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, a još će i samo mrtvo telo moje preseliti se sa nadanjem; jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dopustiti, da pravednik Tvoj vidi truleži. Puteve života pokazao si mi, s licem ćeš Svojim napuniti me veseljem; u desnici je Tvojoj večna sladost.

Psalam 16.

Usliši, Gospode, pravdu moju, poslušaj moljenje moje, primi molitvu moju, koja nije iz lažljivih usta. Od lica će Tvoga sudba moja izići, da vide oči moje pravotu. Iskusio si srce moje, posetio si me noću, i ne nađe se u meni nepravda. Neće usta moja govoriti o ljudskim delima; po rečima Tvojih usta držao sam se postojano puteva žestokih. Ukrepi stope moje na Tvojim stazama, da ne posrnu stope moje. Prizvah Te, jer si me čuo, Bože! Prikloni mi uvo Svoje, i usliši besede moje. Divio proslavi milosti Tvoje, (Ti) Koji izbavljaš one koji se uzdaju u Tebe od protivećih se desnici Tvojoj. Sačuvaj me, Gospode, kao zenicu oka. Krovom ćeš Svojih krila pokriti me od lica bezbožnih, koji mi uvredu nanose, neprijateljski opkoliše dušu moju. Zatvoriše srce svoje, usta im govoriše gordeljivo. Opkoliše me sada gonitelji moji, upreše oči svoje kako će me oboriti na zemlju. Napadoše na me kao lav gotov na lov, i kao lavići koji vrebaju u potaji. Ustaj, Gospode, iziđi pred njih, stani im na put, izbavi dušu moju od bezbožnoga, otmi oružje Svoje od neprijatelja ruke Tvoje. Gospode! Od maloga jata na zemlji odluči ih za života njihova; trbuh im je pun sakrivenoga blaga Tvoga; dece su mnogo imali, i blaga su mnoga ostavili naslednicima svojima. A ja ću po pravdi se javiti licu Tvome, i nasititi se, kada mi se pojavi slava Tvoja.

Psalam 17.

Tebe ću ljubiti, Gospode, Koji si krepost moja. Gospod je utvrđenje moje, Izbavitelj moj, Bog moj, Pomoćnik moj, u Njega se uzdam; Branitelj je moj, Rog spasenja moga i Zastupnik moj. Hvaleći Gospoda prizivam Ga, pa ću spasti se od neprijatelja svojih. Obuzeše me smrtne bolesti, i potoci nevaljalstva smetoše me. Adski bolovi svezaše me, iziđoše preda me zamke smrti. U tuzi svojoj prizvah Gospoda, i jauknuh do Boga moga; usliša od hrama Svoga svetoga glas moj, i jauk moj dođe do ušiju Njegovih. Zemlja se pokrenu i zatrese, zanjihaju se temelji gora i pokolebaju, jer Bog razljuti se na njih. Na gnev Njegov digne se dim, od lica Njegova zaplamti se vatra, ugljevlje od Njega se razgori. Prikloni nebesa dole i siđe, mrak se uhvati pod Njegovim nogama. Stane na Heruvime i poleti, poleti na krilima vetrenim. Svuda unaokolo pokrije se tamom: tamnom vodom u oblacima vazdušnim. Od blistanja pred Njim raziđu se oblaci prosuvši tuču i ugljevlje vatreno. Zagrmi Gospod s neba, i Višnji pusti glas Svoj; dole pošlje strele Svoje i rasturi ih, umnoži munje i smete ih. Od zabrane Tvoje, od duvanja gneva Tvoga, Gospode, javiše se izvori vodni, i otkriše se temelji vaseljene. Posla s visine dole, uze i primi me od mnogih voda, izbavi me od silnih mojih neprijatelja, od nenavidnika mojih, jer se jako osiliše nada mnom. Napadoše iznenada na me u doba nevolje moje, ali Gospod mi bi odbrana; izvede me na mesto prostrano, i izbavi me, jer Mu bih po volji. Po pravdi će dati mi Gospod, i nagraditi me po čistoti mojih ruku, jer se držah puteva Gospodnjih, i klonih se nevaljalstva, pa tako ne odstupah od Boga svoga. Sve su presude Njegove preda mnom, i zapovesti Njegove ne odstupiše od mene. S Njim ću biti neporočan, i sačuvati se od bezakonja svoga, pa će me nagraditi Gospod po pravdi mojoj i po čistoti mojih ruku pred očima Njegovima. S pravednima ćeš pravedan biti, s nevinim čovekom nevin ćeš biti; sa izbranim izbran ćeš biti, a s nevaljalim ćeš razvratiti se. Jer Ti ćeš ponizne ljude spasti, a oči ćeš gordih poniziti. Ti ćeš, Gospode Bože, svećnjaku mome svetlost dati, i pomrčinu moju prosvetliti. Tobom ću od iskušenja izbaviti se, i Bogom svojim preći ću stenu. Bog moj, neporočan put Njegov, reči Gospodnje razžežene; Zaštititelj je svima, koji se u Njega uzdaju. Jer ko je Bog osim Gospoda? Ili ko je Bog osim Boga našega? Bog, Koji mi snagu daje, te mi je neporočan put moj; noge si mi dao kao u jelena, pa me mećeš na visinu. Ruke moje učiš za rat, zategao si mišice moje kao luk od mjedi /mesinga/. Dao si mi odbranu spasenja, desnica Tvoja primila me je, zapt će me Tvoj ispraviti svagda, i taj će me zapt Tvoj naučiti. Raširio si stope moje poda mnom, i ne iznemogoše noge moje. Neprijatelje ću svoje poterati i stići, niti ću se vratiti, dok ne skončaju. Tako ću im dosaditi, da neće moći stajati, pod mojima će nogama popadati. Prepasao si me snagom na borbu, vrgao si poda me sve, koji ustaju na me. Mojih neprijatelja leđa si mi okrenuo, nenavidnike moje uništio si. Povikaše, a ne bejaše koga da ih spase; prizivaše Gospoda, i ne usliša ih. Satraću ih kao prah pred licem vetra i zgaziti kao blato na putu. Izbavićeš me od prekoravanja ljudi i postaviti me poglavarem nad neznabošcima; ljudi, koje nisam poznavao, služiše mi, poslušaše me, kako uvom čuše; sinovi tuđi lagaše mi. Sinovi tuđi ostariše i ohromiše sa svojih staza. Živ je Gospod, blagosloven Bog, i neka se uznese Bog spasenja moga, Bog, Koji mi osvetu dade i pokori ljude poda me. Izbavitelju moj od ljutih neprijatelja mojih! Ti ćeš me uzneti iznad mojih napadatelja, od čoveka ćeš nepravednoga izbaviti me. Zato ću da Te slavim, Gospode, među neznabošcima, i da pojem imenu Tvome. Ti uveličavaš spasenje Carevo, i činiš milost Hristu Svome Davidu i porodu njegovome doveka.

Psalam 18.

Nebesa propovedaju slavu Božiju, i svod nebeski nagovešćuje dela ruku Božijih. Dan danu kazuje, i noć noći javlja razum/evanje/. Nema reči ni beseda, u kojima se ne čuju glasovi njihovi. Po svoj zemlji ide glasanje njihovo, i po svima krajevima vaseljene besede njihove; u suncu položi selište Svoje, otkuda, kao ženik iz kleti svoje, izlazi radujući se, što će div preći put. Izlazak je njegov na kraju neba, i svuda se nađe do kraja neba, niti ima toga, koji će sakriti se od toplote njegove. Zakon je Gospodnji besporočan, koji obraća duše; svedočanstvo Gospodnje je verno, koje umudruje mladence /beba, dete u kolevci, mlade tj. proste, prostodušne, neiskusne/. Uredbe Gospodnje su prave, i srce vesele; zapovest Gospodnja je svetla, i prosvećuje oči, Strah Gospodnji je čist, i traje večito; sudovi Gospodnji su istiniti, skupa i opravdani. Bolje je te želeti nego zlato i drago kamenje, slađi su oni od meda i saća. Zato ih sluga Tvoj čuva, i čuvajući ih ima nagradu veliku. Ko razume padanje u grehe? Očisti me od tajnih grehova mojih, i od tuđih poštedi slugu Svoga; ako ne ovladaju mnome, onda ću neporočan biti, i očistiti se od greha. Reči iz mojih usta i misli srca moga svagda će pred Tobom povoljne biti, Gospode, Pomoćniče moj i Izbavitelju moj!

Psalam 19.

Gospod će te uslišati u vreme tuge, ime Boga Jakovljeva će te braniti. Pomoć će ti poslati od svetilišta, i od Siona će te zaštititi. Svake će se žrtve tvoje setiti, prinos dakle tvoj neka bude dovoljan. Gospod će ti dati po želji tvojoj, i sav savet tvoj ispuniti. Spasenju ćemo tvome obradovati se, i u ime Gospoda Boga našega hvaliti se. Gospod će ispuniti sva prošenja tvoja. Sada poznah, da je Gospod spasao Hrista Svoga, sa svetoga neba će Svoga uslišati ga, u silama desnice Njegove je spasenje. Ovi su na kolima, ovi na konjima, a mi ćemo prizvati u ime Gospoda Boga našega. Oni zapeše i padoše, a mi ustasmo i ispravismo se. Gospode! Spasi Cara, i usliši nas u vreme, kad Te prizovemo.

Psalam 20.

Gospode! Silom će Tvojom se razveseliti Car i jako se obradovati spasenju od Tebe. Što mu je srce želelo, dao si mu, i što usne njegove iskaše, nisi mu uskratio. Predupredio si ga blagim blagoslovom, metnuo si mu na glavu venac od dragoga kamena. Prosio je života od Tebe, i dao si mu dug život zauvek veka. Velika je slava njegova po spasenju Tvome, slavom ćeš i čašću obasuti ga; jer ćeš mu blagoslov dati navek veka i obveseliti ga radošću lica Tvoga. Car se uzda u Gospoda, zato po milosti Višnjega neće posrnuti. Neka se nađe ruka Tvoja svima neprijateljima Tvojima, neka nađe desnica Tvoja sve nenavidnike Tvoje. Lice će ih Tvoje kao užarena peć žeći u svoje vreme. Gospod će ih smesti gnevom Svojim, te će ih vatra prožderati. Plod ćeš njihov zbrisati sa zemlje i seme njihovo od sinova ljudskih; jer zla spletoše na Te, i pomisliše savete, koje neće moći izvršiti. Jer ćeš ih u bekstvo postaviti, lice njihovo u obilnostima Svojima napasti. Uznesi se, Gospode, silom Svojom, da hvalimo i pojemo sile Tvoje.

Psalam 21.

Bože, Bože moj! Pogledaj me, zašto si me ostavio? Padanje moje u greh udaljilo me je od spasenja. Bože moj! Danju ću Te prizivati, a nećeš uslišati, i noću, a to mi se ne primi za bezumlje. Ti u svetilištu živiš, Hvalo Izrailjeva! U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše, pa si ih izbavio; Tebe prizvaše, i spasoše se; u Tebe se pouzdaše, i ne postidiše se. Ali sam ja crv, a ne čovek, poruga ljudska i mrzost ljudima. Svi videći me rugaše mi se, govoriše usnama, mašahu glavom. „Uzda se u Gospoda, da ga izbavi, da ga spase, kada mu je po volji”. Alo Ti si me izveo iz utrobe materine, nadeo moja od prsiju majke moje! Tebi sam predan od rođenja svoga, Ti si Bog moj od utrobe matere moje. Ne odstupi od mene, jer blizu je žalost, a nema ko da mi pomogne. Opkoliše me mnogi teoci, okružiše me debeli junci, razvališe na me usta svoja kao grabežni i ričući lav. Izlih se kao voda, rasuše se sve kosti moje, srce moje bi kao topao vosak usred utrobe moje, osuši se snaga moja kao zemljan sud, prilepi mi se jezik za nebo, i sveo si me u zemlju smrti. Jer psi mnogi opkoliše me, četa zlobnih okruži me, probodoše ruke moje i noge moje, izbrojaše sve kosti moje, pa me gledahu s prezrenjem. Podeliše među sobom haljine moje, i žrebaše odeću moju. Ali Ti, Gospode, ne udalji pomoć Svoju od mene, pazi na odbranu moju. Izbavi od oružja dušu moju i iz pasjih ruku jednorodnu moju. Izbavi me iz usta lavljih i poniznost moju od rogova jednorožnih. Ime ću Tvoje propovedati braći svojoj, posred crkve ću Te hvaliti. Koji se Gospoda bojite, pohvalite Ga, celo pleme Jakovljevo proslavite Ga, a i sav rod Izrailjev neka Ga se uboji. Jer ne prezre niti negodova na molitve siromaha, niti okrenu lice Svoje od mene, već, kad god Ga prizvah, usliša me. Od Tebe je pohvala moja, u velikom crkvenom sastanku ću Te hvaliti. Molitve ću svoje predlagati pred bojećima Ga se. Jedu siromasi i nasitiše se, a koji Gospoda traže, srca će njihova živa biti uvek veka. Svi će krajevi sveta opomenuti se i obratiti ka Gospodu, i sa sviju strana narodi će pokloniti se pred Njim. Jer Gospodnje je carstvo, i On vlada nad narodima. Svi bogati jedoše i pokloniše se, Njemu će pripasti svi, koji silaze u zemlju, Njemu i živi moja duša. I porod će moj Njemu služiti; hvalu će pojati Gospodu budući rod i objaviti potomcima pravdu Njegovu, koju je učinio Gospod.

Psalam 22.

Pastir je moj Gospod, ničega me lišiti neće. Na debelu pašu izvede me, na vodi mirnoj odgoji me. Dušu moju obrati, imena radi Svoga uputi me na stazu pravde. Ako i pođem posred senke smrti, neću ubojati se zla, jer Ti si sa mnom; žezlo Tvoje i palica Tvoja utešiše me. Prigotovio si preda mnom trpezu nasuprot mojih napadača, namastio si uljem glavu moju, i čaša Tvoja, koja me napaja, tako silna je. I milost će Tvoja sa mnom biti kroz sve dane života moga, i nastaniću se u Domu Gospodnjem zauvek.

Psalam 23.

Gospodnja je zemlja i sve, čim je napunjena, vaseljena i sve živo na njoj. On ju je osnovao na morima i utvrdio na rekama. Ko će uzići na goru Gospodnju? Ili ko će stati na mestu svetom Njegovom? Nevin rukama i čist srcem, koji nije predao sujeti dušu svoju, ni lažno se kleo bližnjemu svome: taj će primiti blagoslov od Gospoda i milostinju od Boga Spasa svoga. To je rod onih, koji traže Gospoda, koji traže lice Boga Jakovljeva. Otvorite vrata svoja, Knezovi, dignite se vrata večna, ući će Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod krepak i silan, Gospod silan u borbi. Otvorite vrata svoja, Knezovi, dignite se vrata večna, ući će Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod sila, On je Car Slave.

Psalam 24.

K Tebi, Gospode, uzdigoh dušu svoju, u Tebe se, Bože moj, uzdah, da se ne postidim zauvek, niti da mi se podsmevaju neprijatelji moji; jer svi, koji se u Tebe uzdaju, neće postideti se. Neka se postide, koji lakomisleno bezakonja čine. Ukaži mi, Gospode, puteve Svoje, i nauči me ići stazama Svojim. Nastavi me na istinu Svoju, i nauči me; jer Ti si Bog Spas moj, i Tebe čekah vazdan. Opomeni se darežljivosti Svoje, Gospode, i milosti Svoje, jer one su od večnosti. Greha mladosti moje i neznanja moga ne pominji; po milosti Svojoj pomeni me Ti blagosti radi Svoje, Gospode! Blag i prav je Gospod, zato će pokazati put zakona onima, koji greše. Krotke će nastaviti na pravdu i duševnima pokazati puteve Svoje. Svi putevi Gospodnji su milost i istina onima, koji se po zavetu i zapovestima Njegovima vladaju. Ko je taj čovek, koji se boji Gospoda? Putem će ga voditi povoljnim, duša će mu se u sreći udvoriti, i porod će njegov naslediti zemlju. Gospod je onima podrška, koji Ga se boje, i zavet će im Svoj javiti. Moje su oči svagda upravljene na Gospoda, jer On će istrgnuti noge moje iz zamke. Pogledaj na me, i pomiluj me, jer sam jedinac i siromah; vidi poniznost moju i trud moj, pa otpusti sve grehe moje. Gle! Kako se umnožiše neprijatelji moji i nepravednom nenavišću omrzoše na me. Sačuvaj dušu moju, i izbavi me, jer u Tebe se uzdah. Nezlobivi i dobri prionuše uza me, jer Tebe radi postradah, Gospode! Izbavi, Bože, Izrailja od svih žalosti njegovih.

Psalam 25.

Sudi mi, Gospode, po nezlobivosti mojoj. Na Gospoda uzdajući se neću iznemoći. Iskusi me, Gospode, i ispitaj me, razmotri svu utrobu moju i srce moje. Jer milost je Tvoja pred mojim očima, i blagougodno mi je u istini Tvojoj. Sa društvom sujetnih ljudi ne sedoh, i sa zakonoprestupnicima neću sastajati se. Omrzoh na skup zlobnih, i sa bezbožnicima sedeti neću. U nevinosti ću umiti ruke svoje, i okolo žrtvenika ću Tvoga baviti se, Gospode, da slušam glas hvale Tvoje, i da propovedam sva čudesa Tvoja. Milo mi je, Gospode, blagoljepije doma Tvoga, i mesto selišta slave Tvoje. Ne pogubi s bezbožnicima dušu moju i život moj sa ubicama, kojima su ruke pune bezakonja, i u kojih je desnica puna mita. A ja u nezlobivosti svojoj hodih, izbavi me, Gospode, i pomiluj me. Noga je moja na pravoti; na sabranjima ću Te hvaliti, Gospode!

Psalam 26.

Gospod je prosvećenje moje i Spasitelj moj, pa koga da se bojim? Gospod je Zaštitnik života moga, pa od koga da se ustrašim? Kada se uspribližuju k meni zlobni, da se tela moga najedu, to će pakosnici i neprijatelji moji iznemoći i pasti. Ako vojska na me krene, neće ustrašiti se srce moje; ako se rat digne protiv mene, ja se u Njega uzdam. Jedno prosih od Gospoda, i za tim ću nastojati: da živim u domu Gospodnjem kroz sve dane života moga, da gledam krasotu Gospodnju, i da pohodim sveti hram Njegov. Jer On me je u vreme mojih nevolja prikrio u selištu Svom, pokrio me u potaji selišta Svoga, uzdigao me na kamen. I sada evo uznese glavu moju nad neprijateljima mojim; otidoh i prinesoh u selištu Njegovom žrtvu hvale i radosti, pojem i pojaću Gospodu. Usliši, Gospode, glas moj, kojim Te prizivam; pomiluj me i usliši me. Tebi je reklo srce moje: „Gospoda ću tražiti”; Tebe su tražile oči moje; Tvoje lice ću tražiti, Gospode! Ne odvrati lica Svoga od mene, i gnevom ne ukloni se od sluge Tvoga, budi mi Pomoćnik, ne odbaci me i ne ostavi me, Bože Spasitelju moj! Jer su me ostavili otac moj i mati moja; ali me je primio Gospod. Nastavi me, Gospode, na put Tvoj, i uputi me na stazu pravu zbog mojih neprijatelja. Ne predaj me volji mojih dosaditelja; jer nepravedni svedoci ustaše protivu mene, i nepravda slaga sama sebi. Verujem da ću videti blagost Gospodnju na zemlji živih. S trpljenjem počekaj Gospoda, ojunači se i neka se krepi srce tvoje, pa počekaj Gospoda.

Psalam 27.

K Tebi ću, Gospode, podići glas svoj; Bože moj! Ne zanemari me, da ne budem, ako zaćutiš, sličan onima, koji silaze u grob. Usliši, Gospode, glas molitve, kada Ti se uzmolim, kada ruke svoje dignem ka hramu Tvome svetome. Ne povuci me s grešnima, i ne pogubi me s onima, koji nepravdu čine, sa bližnjima svojima mirno razgovaraju, a u srcima svojima o zlu misle. Podaj im, Gospode, po delima njihovim i po zlobi njihovih namera, po delima ruku njihovih podaj im. Jer ne razumeše dela Gospodnja, i u dela ruku Njegovih ne pronikoše; zato ćeš razoriti ih i ne sazidati više. Blagosloven budi Gospode, što usliša glas molitve moje. Gospod je Pomoćnik moj i Zaštitnik moj, u Njega se uzda srce moje, i pomogao mi je, te je zdravo i telo moje; voljno ću Ga ja hvaliti. Gospod je utvrđenje Svojih ljudi, štiti spasenje Hrista Svoga. Spasi ljude Svoje; i blagoslovi nasleđe Svoje; rukovodi ih i uznesi ih doveka.

Psalam 28.

Prinesite Gospodu, sinovi Božiji, prinesite Gospodu jaganjce, prinesite Gospodu slavu i čast. Prinesite imenu Gospoda slavu, poklonite se Gospodu u dvoru Njegovom svetom. Glas Gospodnji na vodama, Bog slave zagrmi, Gospod na vodama mnogima. Glas Gospodnji u kreposti, glas Gospodnji u veličanstvenosti. Glas Gospoda, Koji krši kedre, i Gospod lomi kedre libanske, i satire ih kao tele libansko i kao umiljato ždrebe jednoroga. Glas Gospoda, Koji preseca plamen vatre; glas Gospoda, Koji stresa pustinju, i Gospod će stresti pustinju kadijsku. Glas Gospoda čini te se rađaju jeleni, otkriva šume, i u hramu Njegovom svaki propoveda slavu. Gospod navodi potop, i Gospod će kao Car sediti uvek. Gospod će ljudima Svojima dati krepost, Gospod će blagosloviti ljude Svoje mirom.

Psalam 29.

Tebe ću, Gospode, uznositi, jer si me prihvatio, i nisi dao da mi se obraduju neprijatelji moji. Gospode Bože moj! K Tebi sam podigao glas svoj, i iscelio si me. Izveo si, Gospode, iz groba dušu moju, spasao si Me od silazećih u grob. Pojte Gospodu prepodobni Njegovi, i slavite spomen svetinje Njegove; jer je kazna u jarosti Njegovoj, i život zavisi od Njegove volje: večeras plač, a ujutro radost. A ja rekoh u izobilju svom: „neću nikada posrnuti”. Gospode! Dobroti mojoj podaj snagu po Tvojoj volji; odvratiš li lice Svoje, već postah smućen. K Tebi ću, Gospode, podići glas svoj i Bogu se svome pomoliti. Koja je korist od krvi moje, kad ću da silazim u trulež? Hoće li Te slaviti zemlja? Ili će prah propovedati istinu Tvoju? Ču Gospod i pomilova me; Gospod bi Pomoćnik moj. Obratio si plač moj u radost mi, razderao si vreću moju, i opasao si me veseljem, tako da Ti poje slava moja, i ja Ti mio budem. Gospode Bože moj! Uvek ću Te slaviti.

Psalam 30.

U Tebe se, Gospode, uzdah, da se nikada ne postidim, pravdom Svojom izbavi me i otmi me. Prikloni uvo Svoje, pohitaj izbaviti me; budi mi Bog Zaštitnik i dom pribežišta, da me spaseš. Jer snaga moja i pribežište moje si Ti, i imena ćeš Svoga radi voditi me i prehraniti me. Iz zamke ćeš izvesti me ove, koju mi podmetnuše tajno; jer Ti si Branitelj moj, Gospode! U ruke ću Tvoje predati duh svoj; izbavio si Me, Gospode Bože istine! Omrzao si na one, koji se besmisleno drže sujete; a ja se u Gospoda uzdah. Tvojoj ću milosti radovati se veselo, jer si pogledao na poniznost moju, i izbavio si dušu moju od beda. Nisi me zatvorio u neprijateljske ruke, već slobodnima si učinio noge moje. Pomiluj me, Gospode, jer tugujem, smete se jarošću oko moje, duša moja i utroba Moja. Jer iščeze u bolesti život moj i godine moje u uzdisanjima; iznemože snaga moja, i kosti moje smetoše se. Postah porugom neprijateljima svojima a najviše susedima svojima, plašiše me se znanci moji, i koji me vidiše, vani bežahu od mene. U svakom srcu bejah zaboravljen kao mrtav i sud izgubljen; jer sam slušao ukore mnogih koji žive unaokolo. Sastajući se dogovarahu se protiv mene, kako će upropastiti dušu moju. A ja, Gospode, uzdajući se u Tebe, rekoh: „Ti si Bog moj, u Tvojima su rukama sudbe moje; izbavi me iz ruku neprijatelja mojih i gonitelja mojih. Prosvetli licem Svojim slugu Svoga, spasi me milošću Svojom.” Gospode! Da se ne postidim, što Te prizvah; neka se postide bezbožnici i u ad siđu; neka zaneme usne lažljive, koje iz gordosti i prezrenja zlo govore protiv pravednoga. Kako je veliko mnoštvo blaga Tvojih, Gospode, koje si zadržao za one, koji se Tebe boje, i spremio onima, koji se pred ljudima u Tebe uzdaju. U tajnosti lica ćeš Svoga sakriti ih od napasti ljudske, i pod pokrovom ih zakloniti od jezika prepirke. Blagosloven neka je Gospod, jer divno pokaza milost Svoju u gradu ograđenom. A ja u malodušnosti svojoj rekoh: „odbačen sam od pogleda očiju Tvojih”, zato si uslišao glas molitve moje, kad sam ga k Tebi podigao. Ljubite Gospoda svi prepodobni Njegovi, jer Gospod istinu ište, i strogo kazni gordeljive. Držite se hrabro, budite jakoga srca svi, koji se u Gospoda uzdate.

Psalam 31.

Blaženi su, kojima su oproštena bezakonja, i kojima se gresi pokriše. Blažen čovek, kome Gospod ne prima za greh, niti ima u ustima njegovima prevare. Otkada ućutah, ostariše kosti moje od vike moje povazdan. Jer dan noć oteža na meni ruka Tvoja, povratih se u strast, kada me ubode trn. Poznah bezakonje svoje, i greha svoga ne pokrih. Rekoh: „bezakonje ću svoje protiv sebe ispovediti Gospodu”, i Ti si mi nato oprostio srca moga nevaljalstvo. Svaki će bogobojažljivi moliti to od Tebe u vreme blagopotrebno, ali zbog potopa mnogih voda neće k Njemu približiti se. Ti si pribežište moje u okružavajućoj me tuzi, radosti moja! Izbavi me od mojih napadača. „Ja ću te umudriti i nastaviti te na put taj, kojim valja da pođeš, oči će Moje jednako motriti na te”. Ne budite kao konj i mazga, koji nemaju razuma, uzdom i žvalama zatežeš im čeljusti, kada ti se ne približuju. Mnoga zla nailaze na grešnoga; a ko se u Gospoda uzda, toga će milost Njegova okružiti. Veselite se u Gospodu, radujte se pravedni, i hvalite se svi pravi srcem.

Psalam 32.

Radujte se pravedni u Gospodu, pravima pristoji pohvala. Pojte Gospodu uz gusle, uz desetostruni psaltir pojte Mu. Zapojte Mu novu pesmu, dobro Mu pojte s klicanjem: jer prava je reč Gospodnja, i sva su dela Njegova verna. Gospod ljubi milostinju i pravdu; milosti Gospodnje puna je zemlja. Na reč Gospodnju utvrdiše se nebesa i sva snaga njihova je od duha iz usta Njegovih. On skuplja vode morske kao mešinu, polaže bezdane u spremišta. Neka se uboji Gospoda sva zemlja, i svi živeći po vaseljeni neka strepe od Njega. Jer On reče, i sve postade, On zapovedi, i stvori se sve. Gospod razara savete naroda, osujećuje misli ljudske, i odbacuje savete Knezova. A savet Gospodnji uvek traje, i pomisli srca Njegovoga prebivaju s roda na rod. Blažen narod, kome je Gospod Bog njegov, ljudi, koje je izabrao za nasleđe Svoje. S neba pogleda Gospod, i vide sav čovečiji rod. Sa gotovoga obitališta Svoga pogleda na sve živeće na zemlji. On, koji je sazdao sva njihova srca pojedince, i koji sva dela njihova poznaje. Ne spase se Car silnom vojskom svojom, niti će div spasti se velikom jačinom svojom. Nepouzdan je konj za pobedu, niti se prekomernom snagom svojom izbavlja. Gle! Oči Gospodnje motre na one koji se boje Gospoda, na one koji se uzdaju u milost Njegovu, da će život im izbaviti od smrti, prehraniti ih u vreme gladi. Duša naša čeka Gospoda, jer On je naš Pomoćnik i Zaštitnik. U Njemu se veseli srce naše, i u Njegovo se ime sveto pouzdasmo. Neka bude, Gospode, milost Tvoja na nama, kao što se uzdasmo u Tebe.

Psalam 33.

U svako ću doba slaviti Gospoda, hvala će Njegova neprestano biti u mojim ustima. Duša će moja hvaliti se u Gospodu; to neka čuju krotki, i neka se vesele. Slavite Gospoda sa mnom, da skupa ime Njegovo uznosimo. Potražih Gospoda, i usliša me, izbavi me od svih mojih tuga. Pristupite k Njemu, i prosvetite se, pa vam se lica vaša neće postideti. Ovaj siromah poviknu, a Gospod ga ču, i izbavi ga od svih njegovih tuga. Anđeo će Gospodnji boriti se za one koji se boje Gospoda, pa će ih izbaviti. Okusite i vidite, da je blag Gospod; blažen je čovek, koji se u Njega uzda. Bojte se Gospoda svi sveti Njegovi, jer koji se boje Njega ne trpe oskudice. Bogati osiromašiše i gladovaše, a tražeći Gospoda neće ni u čemu dobrom oskudevati. Hodite, deco, strahu ću vas Gospodnjem naučiti. Ko je taj čovek, koji je rad živeti i želi videti srećne dane? Uzdrži jezik svoj od zla, i usne svoje neka ne govore prevaru. Ukloni se od zla, i čini dobro, traži mira i idi za njim. Oči Gospodnje motre na pravedne, i uši Njegove paze na molitvu njihovu. A pogled Njegov upravljen je protiv zločinaca, da im zbriše spomen sa zemlje. Pravedni zvaše, i Gospod usliša ih i izbavi od svih tuga njihovih. Blizu je Gospod onima, koji su skrušenoga srca, i one će spasti, koji su smireni duhom. Mnoge su tuge pravednih, i od svih će ih izbaviti Gospod. Čuva Gospod sve kosti njihove, i ni jedna se od njih skršiti neće. Ljuta je smrt grešnika, a koji ne navide pravednoga, ti će zgrešiti. Gospod će izbaviti duše Svojih slugu, i svi, koji se u Njega uzdaju, neće pogrešiti.

Psalam 34.

Gospode! Sudi onima, koji mi uvredu nanose, pomozi mi protiv mojih napadača. Uzmi oružje i štit, i ustani na pomoć mi. Istrgni mač, i prepreči put goniteljima mojim; reci duši mojoj: „Ja sam spasenje tvoje.“ Neka se postide i posrame, koji mi o glavi rade; neka se postide i natrag vrate, koji mi zlo misle. Neka budu kao prah na vetru, i Anđeo Gospodnji neka ih smete. Put njihov neka bude mračan i klizav, i Anđeo Gospodnji neka ih goni. Jer bez razloga podmetnuše mi potajno zamke svoje na moju propast, besputno ružiše dušu moju. Neka sam naiđe na zamku, za koju ne zna, i neka njega ulovi zamka, koju je podmetnuo. A moja će duša radovati se u Gospodu i veseliti u spasenju Njegovom. Sve kosti će moje reći: „Gospode, Gospode! Ko je Tebi sličan?“ Ti izbavljaš bednoga iz ruku jačih od njega i siromaha od razgrabitelja njegovih. Ustaše na me svedoci nepravedni, pitaše me ono, za koje ne znah. Vratiše mi zlo za dobro; ostavljen bih i samohran. No ja se, dok me oni napastvovahu, oblačih u kostret, smirivah postom dušu svoju, i molitva će moja vratiti se u nedro moje. Kao bližnjemu, kao bratu našemu, tako ugađah, kao plačući i tugujući, tako se snebivah. A oni se razveseliše i skupiše; sabraše se rane na me, i ja ne poznah; raziđoše se, ali ne sažališe se. Iskušavahu me, dražiše porugom, i zubi škripaše na me. Gospode! Kad ćeš pogledati? Izbavi dušu moju od zločinstva njihovog, jedinorodnu moju od lavova. Na sabranju velike crkve ću Te slaviti i posred mnogobrojnih ljudi hvaliti. Neka mi se ne raduju, koji mi zlobe nepravedno, ne navide me bez razloga, i namiguju očima. Jer, istina, mirno govoriše sa mnom, a sa gnjevom prevare smisliše. Raširiše protiv mene usta svoja govoreći: „Dobro, dobro, videše oči naše.“ Video si, Gospode, ne prećuti, Gospode, ne odstupi od mene. Ustani, Gospode, uzmi se suda moga; Bože moj i Gospode moj! Razmotri parnicu moju. Sudi mi, Gospode, po pravdi Svojoj, Gospode Bože moj, da mi se ne obraduju. Da ne reknu u srcima svojim: „Blago, blago duši našoj!“ Niti da reknu: „Žrtvovasmo ga.“ Neka se postide i skupa posrame, koji se raduju nesreći mojoj, neka se obuku u beščašće i sram, koji zlo za mnom govore. Neka se raduju i vesele, koji pravdu moju žele, i neka svagda govore „Slava Gospodu!“ oni, koji mira hoće slugi Njegovome. A jezik će moj poučiti se pravdi Tvojoj, povazdan hvali Tvojoj.

Psalam 35.

Bezakonik govori u sebi, da grešiti hoće; nema straha Božijeg pred očima njegovim. Jer slaga pred Njim da će spoznati i zamrzeti bezakonje svoje. Reči usta njegovih su bezakonje i prevara; ne htede se urazumeti, i činiti dobro. Na postelji svojoj pomišljao je o zlu, na svakom se nevaljalom putu nađe, i na zlobu ne negodova. Gospode! Milost Tvoja je na nebesima i istina Tvoja do oblaka; pravda Tvoja kao Božije gore, sudbe Tvoje bezdna duboka; ljude ćeš i stoku izbaviti. Kako si umnožio milost Svoju, Bože! Ljudi pod pokrovom Tvojih krila će živeti sa uzdanjem. Od izobilja doma Tvoga će opiti se, i potokom sladosti ćeš Svoje napojiti ih. Jer u Tebe je izvor života, u svetlosti ćemo Tvojoj videti svetlost. Produži milost Svoju onima koji Te poznaju i pravdu Tvoju pravima srcem. Noga gordosti neka mi ne dođe, i ruka grešnika neka me ne pokoleba. Tamo padoše svi, koji bezakonje čine, izbačeni biše, i neće moći stati.

Psalam 36.

Ne revnuj sa lukavima, niti zavidi onima, koji čine bezakonje; jer će oni kao trava uskoro osušiti se, i kao zelen biljna uskoro otpasti. Uzdaj se u Gospoda, čini dobro, naseli zemlju, pa ćeš u bogatstvu njenom hraniti se. Traži radost svoju u Gospodu, pa će ti ispuniti želje srca tvoga. Otkrij put svoj ka Gospodu, u Njega se uzdaj, i On će ti učiniti. Na svetlost će izvesti pravdu Tvoju i sudbu Tvoju kao u podne. Pokori se Gospodu, i umoli Ga; ne zavidi onome, koji napreduje na svom putu, čoveku, koji zakon prestupa. Prestani gnjeviti se, ostavi jarost, ne budi revnostan u zločinstvu. Jer će zločinci istrebiti se, a koji se u Gospoda uzdaju, ti će naslediti zemlju. Još malo, pa neće biti grešnika; mesto ćeš njegovo tražiti i nećeš naći. Krotki će naslediti zemlju i nasladiti se bogatim mirom. Grešan pogleda na pravednoga, i zubima će svojima škripati na njega. A Gospod će mu smejati se, jer predvidi, da će doći vreme njegovo. Mač izvukoše grešnici, napregoše luk svoj, da obore uboga i siromaha, i da zakolju prave srcem. Mač njihov u njihova neka prodre srca, i lukovi njihovi neka se polome. Bolje je pravedniku malo imanje, nego grešnih bogatstvo. Jer će mišice grešnih skršiti se, a pravedne Gospod utvrđuje. Zna Gospod puteve neporočnih, i baština će njihova biti zauvek. U vreme ljuto neće postideti se, i u vreme gladi siti će biti; jer će grešnici poginuti, i neprijatelji Gospodnji, kada se proslave i uzvise, ujedno će, isčezavajući kao dim, iščeznuti. Grešnik uzajmljuje, a ne vraća; pravednik nasuprot milostivo daje. Zemlju će naslediti, koji ga blagosiljaju, a oni se istrebiti, koji ga kunu. Od Gospoda se ispravljaju stope čoveku, i putevi njegovi jako su Mu prijatni. Kada bude pao, neće razbiti se, jer Gospod potkrepljuje ruku njegovu. Najmlađi bejah i ostareh, a ne videh ostavljena pravednika, niti da je porod njegov prosio hleba. Pravednik je povazdan milostiv i u zajam daje, pa će i porod njegov blagosloven biti uvek. Ukloni se od zla, i učini dobro, pa ćeš živeti u veke vekova. Jer Gospod ljubi pravdu, i neće ostaviti ugodnike Svoje, već doveka će ih čuvati; a bezakonici će biti isterani, i porod bezbožnih istrebljen. Pravednici će naslediti zemlju i živeti na njoj večno. Usta će pravednoga poučavati se premudrosti, i jezik će njegov govoriti pravo. Zakon je Boga njegovoga u srcu njegovom, pa neće zapeti stope njegove. Grešnik posmatra pravednoga, i teži da ga ubije. Ali neće njega ostaviti Gospod u rukama njegovim, niti će ga osuditi, kada mu bude sudio. Počekaj Gospoda, i sačuvaj put Njegov, pa će te uzneti, pa ćeš naslediti zemlju i gledati, kako propadaju grešnici. Videh bezbožnoga, kako se ponosi i uzvisuje iznad kedrova livanskih, mimoiđoh i već ga ne bejaše, tražih ga, i ne nađe se mesto njegovo. Čuvaj krotost, drži se pravde, jer mirnome je čoveku ostanak, a bezakonici će svi istrebiti se, i potomci će bezbožnih istrebiti se. Pravednih nasuprot spasenje od Gospoda je, i Zaštitnik im je u vreme tuge. Pomoći će im Gospod, izbaviti ih, oteti ih od grešnika, spasti ih, jer se uzdaše u Njega.

Psalam 37.

Gospode! Ne ukoravaj me u jarosti Svojoj, niti me kazni u gnevu Svome. Jer strele Tvoje duboko se u mene zabodoše, i teško me tlači ruka Tvoja. Nema leka telu mome zbog gneva Tvoga; nema mira u kostima mojim zbog grehova mojih. Jer bezakonja moja nadvisiše glavu moju, otežaše na meni kao breme teško. Usmrdeše se i zagnojiše rane moje zbog bezumlja moga. Postradah i povih se sasvim, jadikujući povazdan hodih, jer bedra moja napuniše se poruge, i nema zdravog dela na telu mome. Mučen i ponižen bih isuviše, vikah od uzdisanja srca svoga. Gospode! Pred Tobom je sva(ka) želja moja, i uzdisanje moje od Tebe se ne utaji. Smete se srce moje, ostavi me snaga moja, i svetlost očiju mojih nije sa mnom. Drugovi moji i prijatelji moji približiše se spram mene i stadoše, i bližnji moji stadoše daleko od mene. (Dušmani) se trudiše tražeći dušu moju, i želeći mi zla govoriše sujetno i povazdan o prevari misliše. A ja kao gluv ne slušah, i (bejah) kao nem ne otvarajući usta svoja. Bejah kao čovek, koji ne čuje i nema prigovora u ustima svojim. Jer u Tebe se, Gospode, uzdah; Ti ćeš čuti, Gospode Bože moj! Jer rekoh: da se kadgod ne obraduju neprijatelji moji, jer kad se noge moje pokolebaše, oni protiv mene (zlurado) vikahu. Jer ja sam na stradanje gotov, i bolest moja svagda je preda mnom. Bezakonje ću svoje objaviti i postarati se o grehu svome. Neprijatelji moji žive, osnažiše se više od mene, i umnožiše se nepravedno mrzeći na me. Vraćajući mi zlo za dobro oblagivahu me, jer nastojah činiti dobro. Ne ostavi me, Gospode Bože moj, ne odstupi od mene! Budi mi na pomoć, Gospode spasenja moga.

• Povezane stranice: Sveto pismo