Protiv zavidljivaca - Bernar Marti

Protiv zavidljivaca Pisac: Bernar Marti

Kad grane dob razdragana
i svud širi se nov cvet
i dok slušam ispod grana
milozvučnih ptica splet
kom sreća i čast je draga
takvu ljubav nek nađe sam
da ne primeti stvor zao.

S Istoka do onih strana
još video nije svet
takvu damu što je znana
meni, kao što je red;
tako lepa je i blaga
i pre ja bih umro, znam,
no što bih je drugom dao.

Kad sam lopov kom je zdana
nikakav ne trpim jed
kad sam nag sred njena stana
i bok milujem joj svet
ne znam cara čija snaga
vredi više no taj hram
gde sam čistu ljubav znao.

Svi škrci i družba zbrana
zlih jezika, taj skup klet
kom bi moja ljubav brana!
Al' da čuje Bog moj savet
ne bi trebalo krčaga
tim za koje Markabrus vam
reče da će u pakao!

Bila bi mi sva tanana
ljubav da njih nema ispred
znam da moja da dragana
ne želi da menja izgled
i da nikad me ne slaga
i da trpeće zli plam
ljubomornih duša, jao!

Traja za me tek tri dana
ovo leto, svršen let!
U šumi ću ispod grana
(ne znam da l' će ona htet)
bit isposnik, kraj tog praga
želim živet i mret, šljam
mrski da bih izbegao.

Vaj! prav dragan ne sme da na
meseci se srdi sled
je januar nema mana
k'o ni april ni maj lep;
kad ponudi svoja blaga
Amor budi tvrd k'o kam
da ti ne bi bilo žao.

Izvor

• Trubaduri - izvor, prevod, predgovor i tumačenja Kolja Mićević - Beograd, Interpres, 2009.