Protivnici
Pružam ti ruku, dok su rane sveže,
Neću poniznost u otročkoj dvorbi.
Gord budi: sam si u svom padu, beže,
Kô ja što sam sam, usamljen u borbi.
Posmrtnom trubom prošlost svoju reci,
Njom se nadoji, kad te smutnje skole,
Ponosan trpi, jer ni tvoji preci
Nikada nisu umeli da mole.
Zenice tvoje još su zvezda pune,
Blista se puhor snage što se zdrobi
I spava umor vlasti koja trune,
I izmirenje uspeha i kobi.
Diči se, jer si nebesa i vode,
Polja i kule upio u sebe,
Da s tobom sve to u grobnicu ode,
Vekova taštih sjaj da se pogrebe.
Presit utoni u zenice sveže,
Umri uz pesmu pustinjskih sirena;
Dok jesenje ti noći kose sneže,
Pevaj mi, starče, tugu večnih mena,
Jer dostojni smo protivnici, beže.
1913
