Protekcija (komedija u pet činova)/7
VII
AĆIM, SAVETA, JULKA
SAVETA (Ulazeći): Boga ti, zar još nije došao Svetislav?
AĆIM: Svetislav, je li.... (Uzdrži se)... za Svetislava pitaš?
SAVETA: Pa da, za njega.
MANOJLO: A jest, otišao je Manojlo, baš malo čas je otišao Manojlo da ga zove.
SAVETA: Ali, Aćime, zaboga, ti si se opet sav umrljao mastilom! Ovamo tražiš premeštaj za Beograd, a ovamo.... Ne misliš valjda i ovde da ideš tako umrljan mastilom?
AĆIM: Šta ću ja, Saveta, kad Manojlo i nema divit nego neki polić, šta li je. Nije ni polić, nego čaša od limunacije. Pisao sam, znaš, molbu, pa baš eto brinem, ko će da mi prepiše. Ne znam da li Jovanka ima lep rukopis?
JULKA: Nema, ali i da ga ima, ona sad ima posla U kujni .
SAVETA: Pa, zaboga, sad će doći Svetislav.
JULKA: A on ima lep rukopis.
AĆIM: On da prepiše? (Uzdrži se). Jest, boga mi,
mogao bi, pričekaću dok on dođe... (Kad god se uzbudi pri pomenu imena Svetislavljeva, on diše naglo šišteći).
SAVETA: Uh, Aćime, zaboga, dokle ćeš ti šištati kad dišeš?
AĆIM: E, pa dozvoli, Saveta, i da šištim kad mi je takva navika od malena. I moj otac je šištao, i moj deda, pa izvesno i cela moja familija je šištala kad je disala.
SAVETA: Ali to je prostački! Naposletku, tamo u palanci mogao si i šištati koliko si hteo, ali ovde u Beogradu.
AĆIM: Pa dobro de, odvići ću se. Ako me premeste, odvići ću se, a ako me ne premeste, šištaću i dalje. Eto ti!
JULKA (Kraj prozora): Ju, evo gospodina Mladena. Ide možda ovamo. (Klanja se). Jest, javio mi se, evo uđe u avliju.
SAVETA: Pazi, Aćime, još jednako lepim s njim dok ne vidimo na čemu smo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|