[Progovara ljuba Anđelija]
......................................
Progovara ljuba Anđelija,
Progovara slugu Milutine:
— Čuješ mene, slugo Milutine,
Idi uzni ostru sekiricu, 5
Pa otidi u nove gradine,
Ti iseči dva zlatna drveta,
Pa gi baci potok u jezero.
To je sluga ljubu poslušao,
Pa odseče dve zlatni drveta, 10
Pa gi baci potok u jezero,
Pretvori se dve goleme ribe,
Pa se sluga čudom učudio,
Pa se sluga natrag povrnuo
Pa otide Stevi gospodaru. 15
— Čuješ li me, Stevo, gospodare,
Ja sam ti se mlogo uščudio.
Naredi me ljuba Anđelija
Da otidem u nove gradine,
Da odsečem dva zlatna drveta, 20
Da gi bacim potok u jezero.
K’d sam, Stevo, dve drva bacio,
Stvoriše se dve ribe goleme.
Kad je Steva sluge glas začuo,
Ripnu Steva na junačke noge, 25
Pa otkači pušku od čivije,
Pa otide potok na jezero,
Da ubije dve ribe goleme.
Kad je Steva na obalu stao,
A iz vodu ribe progovarav: 30
— Nemoj, tato, ti nas da ubiješ,
I mi nesno dve goleme ribe,
Mi smo, tato, tvoja dva deteta,
Mi smo, tato, bratak i sestrica,
Tvoja ne je majka živi zakopala, 35
Sve zbog tvoju Latinku devojku,
Što je, tato, ti nesi uzeja,
Litru zlato i poloku srebro
I maramu od suvoga zlata,
No uzeja našu milu majku. 40
Kad je Steva dečji glas začuja,
Iz ruke mu puška ispadnula,
Ispadnula u zelenu travu,
Deca mala stala na obalu,
Na glavu gi pozlatna kosica. 45
Zalete se Steva na obale,
I privati decu za bele ručice,
I poljubi decu u bijeli lice,
Obe vodi dvoru bijelomu.
Susrete gi ostarela majka. 50
Progovara Stevo gospodare:
— Ajde, majko, s nama da večeraš,
Da se s našu decu veselimo,
Koje si gu živi zakopala.
Progovara ostarela majka: 55
— Ja ne mogu s vama večerati,
Ni zajedno s vama veseliti.
To izusti i dušište ispušti.
