[Progovara Petar Dolnjozemac]
Progovara Petar Dolnjozemac:
"Anđelijo, moja verna ljubo,
ja se digni, nikad se ne digla,
pa ulezni u mračna mutvaka
te ti vidi, njima ne videla, 5
što mi plaču Milen i Milena."
T'g se diže mlada Anđelija,
u odaju decu pituvala:
"Što plačete, moja pastorčadi,
usred noči kano u pol dana, 10
da l ste gladni ili ste pa žedni?"
Govore jo dvoje pastorčadi:
"Nit smo gladni niti smo pa žedni,
no smo željni za našu majčicu."
Tišila ji Petrova ljubovca: 15
"Taj se, taj se, Mile i Milenče,
s'ga spete i boga molete
da oživi vašu milu majku,
ona živa kod vas če da legne
da vi mazi i po vas da lazi." 20
Takoj ona decu udramila
pa na mala vrata iskočila
i ulegla u gornju gradinu
te kopala gde je ona znala,
iskopala zmiju ridovkinju 25
pa je zmiju u kuću unela,
turila ju Milenu na obraz,
turila ju Milene pod grlo
pa se vrnu mužu na legalo:
"S'g su deca, Petre, namirena." 30
Al da vidiš zmiju ridovkinju,
ona lazi i od decu slazi
pa si najde rupu u duvara.
Kad od boga jutro os'vnulo,
mala su se deca probudila, 35
probudila deca, rasplakala:
"Molimo te, bože, kumimo te,
vrati nama premilu majčicu!"
Za jad bilo proklete mačeje
pa uleze u mračna mutvaka: 40
"Ja izlezni, zmijo, iz duvara
da te nosim u gornju gradinu,
da te turim pod đula rumena."
Prevari se zmija ridovkinja,
iz duvar je zmija izmilela, 45
a Anđa je zmiju nastanula
pa ju bola s iglu medenjaču:
"Kapni, zmijo, kapni, ljuta gujo,
da nacedim jedan kondir jeda,
da napojim Mile i Milenu." 50
Nacedila jedan kondir jeda,
nacedila, decu napojila.
Kad je Anđa dečicu otrula,
na bunjište decu zakopala.
Tuj niknuše dve t'nke topole 55
pa topole medžu seb govore:
"Širi grane, moja mila sejo,
da mačeje lada načinimo."
Toj dočula Anđelija ljuba
pa odseče dve t'nke topole 60
i naklade do dva jasna ognja.
Al topole medžu seb govore:
"Gori, brale, oba da gorimo,
da se, brale, u pepel stvorimo,
da mačeja napraji belilce 65
da izbeli njojno belo lice.“
