Proglas CK SKJ i Predsedništva SFRJ povodom smrti Josipa Broza Tita
Dana 4. maja 1980. godine u 15:05 sati u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika naše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, maršala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ Josipa Broza Tita.
Teški bol i duboka tuga potresa radničku klasu, narode i narodnosti naše zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku.
Čitav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radničke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radničkom pokretu. Šest decenija jačao je redove jugoslovenskih komunista. Više od četiri decenije vršio je na najdostojniji način najodgovorniju dužnost u našoj Partiji. Bio je herojski vođa u velikoj narodnooslobodilačkoj borbi i u socijalističkoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajući se i potvrđujući i sam kao naša najveća istorijska ličnost.
U najsudbonosnijim razdobljima našeg opstanka i razvitka, Tito je smelo i dostojanstveno nosio proletersku zastavu naše revolucije, istrajno i dosledno vezan za sudbinu naroda i čoveka. Borio se celim svojim životom i delom, živeo žarom i humanizmom velikog revolucionarnog stvaraoca i narodnog vođe.
Tito nije bio samo vizionar, kritičar i tumač sveta. On je sagledavao objektivne uslove i zakonitosti društvenih kretanja, pretvorio velike ideale i misli u akciji milionskih narodnih masa koje su, s njim na čelu, ostvarile epohalne progresivne društvene preobražaje.
Njegovo revolucionarno delo biće za sva vremena upisano u istoriji naroda i narodnosti Jugoslavije i u istoriji slobodoljubivog čovečanstva.
U narodnooslobodilačkom ratu svi naši narodi i narodnosti borile su se za svoje vlastito nacionalno oslobođenje i za novu Jugoslaviju, slobodnu zajednicu bratskih i ravnopravnih naroda i narodnosti. Sadašnje i buduće generacije neće zaboraviti da je bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti zavetno opredeljenje naše revolucije i druga Tita. On se borio protiv politike nacionalnog ugnjetavanja u bivšoj Jugoslaviji. Uvek je bio čvrsto uveren da naši narodi i narodnosti mogu očuvati svoj opstanak i nezavisnost, slobodno i nesmetano izgrađivati socijalističke samoupravne odnose, samo oslanjajući se na socijalističko zajedništvo, solidarnost i uzajamnost. Drug Tito je isticao da nam je zajednički životni interes čuvati i učvršćivati jedinstvo i izgrađivati Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, kao zajednicu ravnopravnih naroda i narodnosti. Znao je da nas na to upućuje sudbinska povezanost, međusobna istorijska bliskost, vekovna borba protiv stranih zavojevača, osećanje da svako mora biti gospodar u svojoj kući. Pukovodio se marksističkim principima neraskidive povezanosti klasnog i nacionalnog. Nepokolebljivo se borio protiv nacionalizma i šovinizma, netrpeljivosti, dominacije i hegemonije jedne nacije nad drugom. Ustajao je protiv svih pojava unitarizma i separatizma.
Naše čvrsto socijalističko zajedništvo ostvareno kroz borbu i revoluciju trajna je garancija naše budućnosti. Sudbonosno značenje bratstva i jedinstva Tito je uvek naglašavao kao najveću revolucionarnu tekovinu koju treba čuvati kao zjenicu oka.
Socijalističko samoupravljanje istodobno traži i veliku odgovornost, solidarnost, duboki smisao za zajedništvo, negovanje i razvijanje kolektivnog rada i odgovornosti. To je jedina od poslednjih poruka koju je ostavio drug Tito.
Narod i narodnosti Jugoslavije, radnici, radni ljudi i građani, pripadnici oružanih snaga, omladino, u svemu što je Jugoslavija danas, sa čime se ponosimo, što razvijamo i što smo odlučni svim silama braniti - nalazi se Titovo djelo: socijalistička federativna zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti, bratstvo i jedinstvo, socijalističko samoupravljanje, nesvrstanost, naša nezavisnost, napredak i izgradnja naše zemlje, čvrstina naše armije, opštenarodna odbrana i društvena samozaštita. U svemu sa nalazi revolucionarni i stvaralački genij Titov.
Bio je hrabar, postojan, pravedan i čovečan. Svi smo ponosni na Titov istorijski lik. Tito nije samo heroj oslobodilačkog rata i neimar socijalističke izgradnje, on je mnogo više — simbol, inspiracija, primer koji podstiče i hrabri. Tito je nepresušni izvor revolucionarnih nadahnuća.
Komunisti Jugoslavije, obavezni smo prema Titu, našem i njegovom delu, prema narodima i narodnostima, radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima Jugoslavije, prema progresivnim ljudima i prijateljima širom sveta, prema istoriji!
Samo jedinstvom, pojačanim kolektivnim radom, odgovornošću i punom mobilnošću Saveza komunista možemo ispuniti golemu prazninu koja je smrću druga Tita ostala u našim redovima!
U našoj domovini, u ovom trenutku svečane tišine, kucaju srca koja je volio i koja ga vole, trepere njegovim zanosom i njegovom opšteljudskom plemenitošću.
Čast je pripadati revoluciji i vremenu u kojem je delovao drug Tito, pripadati zajednici koju smo s njim stvarali na bojnom polju i gradili u miru. Čast je pripadati zemlji koju je on tako sjajno predstavljao. Čast je i ponos imati u svojoj istoriji Tita.
Bilo je časno boriti se i živeti s Titom.
Današnje i buduće generacije, duboko zahvalne drugu Titu, nastaviće njegovo neumrlo delo.
Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i
Predsedništvo Socijalističke Federatvne Republike Jugoslavije