Prehvala/46
| ←Deveti prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić DESETI PRIZOR |
Jedanajesti prizor→ |
DESETI PRIZOR
Soba u kraljevom dvoru.
Mati kraljeva, knez Berislav.
MATI KRALjEVA:
K’o da ga je čime napoila.
BERISLAV:
A ko će mu zato zameriti
Kad je lepa kao gorska vila.
MATI KRALjEVA:
Lijepa je, poreći se neda,
Valjda para u svetu joj nema,
A gospodstvo s njome se rodilo,
Baš priliči da bude kraljica:
Ali ipak tako zaluđeti,
A u zemlji nešto se zameće.
Naopako ako budem prorok!
BERISLAV:
Istina je, što sam ti kazao.
Narod nam se kolebat’ počeo.
No ne mogoh uzroka doznati.
MATI KRALjEVA:
Punih dvajest već prođe godina
Kako moga nestade pastorka,
Pa i danas jošt jednako strepim
Da se odkud kako ne pojavi...
BERISLAV:
A što da te ta misao plaši!
Ta da dete u životu osta,
Zar se ne bi za to dugo vreme
Ma rečica o tome pročula?
MATI KRALjEVA:
Ne plašim se ja da on ne dođe;
Jer najposle ako bi i došao,
U svoju bi kuću vratio se,
I po pravu krunu zaiskao.
Al’ se bojim, da se ko ne nađe
Koji bi mu ime pozajmio,
Pak bez prava u čistoj nepravdi
Na prevari sina mi oštetio.
A ti znadeš, kakvn smo mi ljudi,
Da do groba svoga verujemo
Više gatki neg’ samoj istini.
BERISLAV:
Ako kogod tu uzme ličinu
Mačem ćemo skiiut mu je s lica.
MATI KRALjEVA:
Svakojako paziti nam valja.
Ti pripravi u potaji vojsku,
Pak ako se gdegod buna digne,
Odmah gledaj, te je guši krvlju.
BERISLAV:
U mene se možeš pouzdati.
(Ode.)
|