Prehvala/2
| ←Prvi prizor | Prehvala Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
TOMISLAV (sa kopljem i sabljom, polagano dođe s leve
strane. Rogovi se jošt čuju):
Drugi love, i veselo slasti
Uživaju snage i prirode,
A ja oka za prirodu nemam,
Iemam srdca za radosti lova,
Već ko žuti suncokret za suncem
Za njom lice od jutra do mraka
Za njom na snu po svu noć okrećem.
Pa jošt kako? iz daleka, kradom,
Kao onaj što ide za grehom
Il' što radi od čoga se stidi...
K’o što kamen, dok praćku okreću,
Vrpca ruci mašućoj privlači,
A zamah ga od nje otiskuje,
Pa nit’ može k njojzi pristupiti,
Nit' se od nje dalje otisnuti:
Tako i ja svo u jednom kolu
Oko njenog okrećem se lica.
Moje srdce njoj me silom vuče,
A njeno me oko otiskuje,
Pa nit’ mogu ono poslušati,
Nit’ je ovo kadro odbiti me!
A ona? O! Ona i ne vidi,
I ne sluti, što u meni vrije!
(Gorko.)
Ko će vidit' mravka u dolini
Sa vrh brega što sunce dostiže?
Kći sjajnoga od raške župana
I sin prostog jednog vlastelina!
Ona jarko na nebu sunašce,
A ja... ja sam onaj mesec bledi,
Što svu svetlost od sunca dobija,
Pa se sjaje i milo i ljubko
Dok sam stoji na nebu vedrome,
A kako se jutrom il’ večerom
Sa izvorom svog zraka sukobi,
Sav pobledi, svu jasnost izgubi,
I kazuje, da mu ravan nije.
(Rogovi se slabije čuju.)
No naše se društvo udaljava.
Hajde da je i opet potražim...
Ne znam hoće l’ ustrelit’ jelena,
Al’ je moje srdce ustrelila...
(Ode na levu stranu natrag.)
|