Pretnja
Vidiš, diko, tu zelenu travu,
Pokošenu, a nepokupljenu.
E tako sam i ja kod tebeka,
Zagrljena, a nepoljubljena.
Tako ćeš se i ti zeleniti,
Dok ja stanem drugoga ljubiti.
Ti ćeš stati, pa ćeš uzdisati,
Pa ćeš reći: To je moje bilo,
Moje bilo i mene ljubilo;
A sad na me neće ni da gledi,
Pa od čuda već mi kosa sedi.
Izvor
[uredi]Stevan Bošković. 1862. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 4-5.