PRESTANAK JAVE
Dolaze dani i noći bez jave,
I kao senke, bez šuma, nestaju;
U snu, prolazom oko moje glave
Svi događaji i stvarnost prestaju.
Dolaze dani i noći bez jave.
Sad ne poznajem izraz božjeg sveta
I nemam pojma za misli i boje;
Nebo i zemlja više mi ne smeta,
Kao ni ljubav, k'o ni rane moje.
Sad ne poznajem izraz božjeg sveta,
Gde duh lagano, nečujno opada
Kao lepota, prah leptira, cveće;
I ja ne vidim da mi sve propada,
I da l' me išta može da pokreće.
Gde duh lagano, nečujno opada.
Ja ne znam gde su moje noći sure
I stare strasti, ma'ovina stara;
I ne znam gde su moje avanture,
I srce ludo, da l' se već odmara.
Ja ne znam gde su moje noći sure.
Ja ne znam više da l' se sećam sada
Jednog momenta i izraza lica
Jednog momenta da l' se sećam, mada
Još gledam sebe vezanih vilica.
Ja ne znam više da l' se sećam sada.
Ni kad je doš'o oblik zaborava.
I ne osećam strasti, ni oluje,
Ni kako diše mir, daljina plava.
I ja ne čujem suze, ni slavuje,
Ni kad je doš'o oblik zaborava.
