Prenejaki Lazo
Knjigu piše Banović Stevane,
Pa je šalje caru gospodinu:
„Daj mi, care, jedinicu Maru,
„Za Lazara, jedinoga sina.“
Knjigu štije care gospodine, 5
Knjigu štije, a na nju se smije,
Pa doziva caricu gospođu:
„Hodi amo, mila gospo moja,
„Oder amo, da ti nešto kažem:
„Daj da damo jedinicu Maru 10
„Za Lazara, za banova sina.“ —
„Radi, care, što je tebi drago.“
Knjigu piše care gospodine,
Pa je šalje Banović Stevanu:
„Oj Boga ti Banović Stevane! 15
„Kupi svate, hajde rad đevojke,
„Ti pokupi hiljadu svatova,
„Od hiljade manje ni jednoga,
„Od hiljade više nijednoga.“
Knjigu daje siv sokolu svome. 20
Kad je knjiga banu dohodila,
Knjigu štije Banović Stevane,
A uziva banicu gospođu:
„Oder amo, da ti nešto kažem,
„Kakva mi je knjiga dolećela, 25
„Od onoga cara čestitoga,
„Da ja kupim hiljadu svatova,
„Od hiljade više nijednoga,
„Od hiljade manje nijednoga.“
Knjigu piše Banović Stevane, 30
Pa je šalje u Prolog planinu,
Baš na ruke Mijatu hajduku:
„Hajder meni u svatove pođi,
„I povedi šezdeset hajduka;
„Bićeš, brate, men kum kod đevojke, 35
„U neđelju, koja prva dođe.“
Kupi bane kićene svatove,
On pokupi hiljadu svatova.
Otud ide Mijate hajduče,
I on nosi krstaše barjake; 40
Za njim ide šezdeset hajduka,
Sve pjevaju po dva naporedo,
Otrguju kratki dževerdani,
Pa dođoše pred banovu kulu.
Iskupi se hiljadu svatova, 45
Od hiljade manje nijednoga,
Od hiljade više nijednoga,
Pak odoše do careva dvora,
Lijepo ih je care dočekao:
Na dvojicu po jalovu ovcu 50
I po jednu po mezanu[1] vina.
I tu jesu noćcu prenoćili;
Kad svanulo i granulo sunce,
Podvikuju mlađeni čauši:
„Azor jesmo, kićeni svatovi, 55
„Svati jesmo a za stanje nismo.“
Izvedoše lijepu đevojku,
Zdravo jesu do dvorova došli;
Svi svatovi konje odsjednuli,
Ne odsjeda lijepa đevojka, 60
Dok ne vidi suđenika svoga.
Al' izlazi banica gospođa,
Ona nosi Lazu u naramku,
Baci njega njojzi u krioce,
Tad se Mara suncu okrenula, 65
Ljubi Lazu u čelo junačko,
Misli Mara, da joj je đeverak.
Onda Mara konja odsjednula.
Kad je bilo doba na vjenčanje,
Tad izlazi banica gospođa. 70
Obzire se prelijepa Mara,
Đe je njezin mlađan đuveglija.
Kad li ide banica gospođa,
Ona nosi Lazu u naramku,
Pa ga meće na vjenčanje s Marom. 75
Kad je bilo doba lijegati,
Ponesoše prenejaka Lazu.
Kad je bilo noći u ponoći,
Rasplaka se prenejaki Lazo,
Njemu vadi obadvije dojke, 80
Dok je ona utješila Lazu.
Kad svanulo i granulo sunce,
Uzima je banica gospođa,
Pa je voda po svojih odaja,
Uvede je u svoju odaju, 85
Pa je njojzi đerđef posadila.
Veze Mara prebijelo platno,
Zlatnom iglom i srebrnom žicom;
Oko nje se razigrava Lazo,
I iglu joj prelomio Lazo, 90
Žicu joj je pretrgao Lazo.
Ražljuti se prelijepa Mara,
Ud'ri Lazu po bijelu licu,
Kako ga je lako udarila,
Dva mu bjela poletiše zuba 95
I dva mlaza krvi iz obraza.
Njoj govori banica gospođa:
„Nemoj, Maro, moje srce drago!
„Ti pričekaj dok naraste Lazo.“
Ražljuti se prelijepa Mara, 100
Pa s udari perom u obraze,
Od obraza krvi uhvatila.
Ponda piše listak knjigu b'jelu,
Pa je šalje svome roditelju:
„Roditelju, care gospodine! 105
„Jal' me udaj, jal' me sebi vodi,
„Hoću s' ovde živa objesiti;
„Nema Lazi neg' sedam godina.“
Kada knjiga caru dohodila,
Knjigu štije care gospodine, 110
Knjigu štije grozne suze lije,
Pa doziva caricu gospođu:
„Oder amo, da ti nešto kažem,
„Evo mi je knjiga dolećela,
„Od onoga našeg prijatelja, 115
„I od naše prelijepe Mare:
„Nema Lazi neg' sedam godina;
„Hoće s' ona živa da objesi.“
Onda care gospi govorio:
„Što li ćemo, mila gospo moja?“ 120
Onda ona njemu govorila:
„Hoće tebi trebovati vojske,
„Piši knjigu na koljenu svome,
„Pa je šalji prijatelju svome,
„Nek ti šalje nekoliko vojske, 125
„I pred njome zeta za indata.[2]“
Hoće care, jedva dočekao,
Pa ga piše listak knjigu b'jelu,
Pa je šalje prijatelju svome:
„Prijatelju, Banović Stevanu! 130
„Daj der meni nekoliko vojske,
„I pred njime zeta za indata.“
Kada banu knjiga dolećela,
Knjigu gleda, grozne suze lije,
Oko njeg' se Lazo zaigrava, 135
Ljubi njega u bijelu ruku,
Pak je njega upitao Lazo:
„Roditelju Banović Stevane!
„Kakova je knjiga žalostiva?“
„Prođi me se, prenejaki Lazo, 140
„Evo mi je knjiga dolećela,
„Od tvog tasta, moga prijatelja,
„Da mu kupim nekoliko vojske,
„I pred njima zeta za indata;
„Ti s' ne možeš o konju držati, 145
„Ja kamo li vojskom upravljati.“
Onda Lazo njemu govorio:
„Jesam kadar upravljati vojskom.“
Vojsku kupi Banović Stevane,
A pred njome prenejaki Lazo. 150
Lijepo ih bane blagosiva,
I l'jepo ih bane sjetovao:
„Vi ukršte po jelovu granu,
„Zadite je konjma za kolane,
„Kad idete, da se zelenite, 155
„Kad stanete da se ne vidite;
„Đe udpili, na mah i razbili,
„Đe razbili, onđe i dobili,
„Đe dobili, braćom razd'jelili.“
To rekoše, pa se rastadoše 160
I odoše preko gore crne;
Kad su bili pa kraj gore crne,
Ukršiše po jelovu granu,
Pa zađeše konjma za kolane,
Kad idoše, da se ne viđoše, 165
Kad stadoše, da se zeleniše.
U prvi su bojak udarili,
Tu pri Lazi dobra sreća bila:
Đe s' ud'riše, onđe i dobiše,
Zadobiše devet tovar blaga; 170
Tri tovara tastu opravio,
Tri tovara drugom podjelio,
Tri tovara ocu opravio,
Pa ga ide caru čestitome;
Njega dobro care dočekao: 175
Hrani njega janjećijem mesom
I još poji vinom i rakijom,
A i konja ječmom ugruvanim.
Tu je bio za devet godina.
Đe su veći bojak već začeli, 180
Svađe tamo Lazu opravili,
Ne bi l' Lazo izgubio glavu;
Al' doleti vojnik iz vojnice:
„Boga tebi care gospodine!
„Šalji Lazu bijelome dvoru; 185
„Nejaki se Lazo pomamio,
„Sve on potrьo po vojsci junake.“
Kad ga dođe prenejaki Lazo,
Pita njega care gospodine:
„Bi li iša' svome b'jelom dvoru?—“ 190
„Bi ja bogme, moj babajko stari;
„Nejaku sam ružu zasadio,
„Ali mi je povečula ruža,
„Ali mi je obrezana ruža.“
Ode Lazo svome bjelom dvoru, 195
Kad, ired dvorom Banović Stevane;
Njemu Lazo Boga nazivao:
„Da si zdravo, neznana delijo!—“
„Bi li s moglo noćca prenoćiti?
„Bi l' mi bilo hljeba bijeloga, 200
„I mom konju ječma ugruvana?—“
„Hajde na mah neznana delijo.“
On ga ode u bijelu kulu,
Pa on sjede na meke dušeke,
Pa uzima sitnu tamburicu, 205
Sitno kuca tanko popijeva:
„Buzdovane, slušaš li mi nane?
„Buzdovane, slušaš li mi ćake?
„Lijepo je blagosovom poći,
„P'onda srećno domu svome doći.“ 210
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
