Pred jesen
| Pred jesen Pisac: Andra Gavrilović |
Tišina blaga kao u hramu,
Tek popak pesmom što goni tamu,
Slatko je milje noćnoga mira,
Trenute take duša izbira,
I tojoj gove i to joj godi,
Razgovor rihi kad s drúgom vodi.
U sanak blagi sve se uvelo,
Pred nama oganj gori veselo,
I zbori lepo s nema zborišta —
Otvorena su vrata s dvorišta,
Otuda vetrić noćni dolazi,
I prvom studi lice ob’lazi,
Zvezdano nebo, mesec na njemu,
Uzdarje to je životu svemu.
A dȗše dušȃ, životu harni,
Dečica naša, leptiri šarni,
Što su po cveću danas leteli,
Na grudi moje tu su sleteli,
K’o što se reke moru slivaju —
I u snu slatkom sada snivaju.
Ostavi oganj, nek se razgori,
Još dosta ima dokle zazori,
Plamen će pasti, pa se dizati,
A ja ću tebi priče nizati.
Sećaš se, je li, časa vesela,
Kada je reka žića ponela
Maleni brod nam, trenut osame?
I noći znadeš, je li, nesane?
I mnoge čase, čase zlaćene,
I druge, više, suzom plaćene,
I jošte — vali što žića nose,
Očiju življih i plave kose?
Sećaš se, eto, je li da znamo — —
Nekada bilo, sad spomen samo.
— — — — — — — — — — — —
Zgasio s’ oganj, pesma s’ ne čuje,
I mis’o budna više ne snuje,
Svladalo noćno doba uporne,
Pa svedi i ti oči umorne.
A ja ću samac budan snivati,
I jošte sreću sveta skivati,
Što ljubav traži, zlobu na šalje,
Čuvar ću biti vama[a] i dalje,
Dokle me mrazi žića obore.
A kad se oči moje zatvore,
I duša u svet onaj uveze,
Na kamen hladni stav’te ureze —
Da bi vas anđ’o tuge obiš’o:
„Nestalni čuvar naš je otiš’o,
Kuda se duše tebi odvore,
„— Al’ ti nas uvek čuvaj, Gospode!”
Beograd
Izvor[uredi]
- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 11, str. 321-322.
Napomene[uredi]
- ↑ U originalu odštampano „vala”. Ispravak (1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 13, str. 416.): U 11. br. u pesmi „Pred jesen” u stihu „Čuvar ću biti vala i dalje”, treba: „vama”.
|