Pred proleće
JANKU
Pohodiće proleće i mene,
Kô i nekad uz pesama zvuke, —
I mutne će zasijati zene,
I kliknuće srce, koje vene,
I pružiću malaksale ruke.
I kô dažda i nad mojoj glavom
Rasuće se i lišće i cveće:
Tu je zumbul s ljubičicom plavom
I đurđevak sa mlađanom travom, —
A po svemu sunčan osmeh leće.
Al' i suza na očima blista,
I još uzdah za minulim svetom:
„O, proleće, o, mladosti čista,
Pošlji meni dva, tri suha lista,
Okiti me uvenulim cvetom."
