Pred modelom
Hoću li tebe svojim skromnim kistom,
O divna ženo, naslikati moći?
Kô žedna biljka što mre u samoći,
Za tobom i ja ginem žeđu istom.
Za usne tvoje meni sada treba
Krv zore rane i plamen rubina,
Za lice pjena sa morskih širina,
Za oči sunca i plavoga neba.
Al' uzalud podvig, zalud svaka boja,
Ne zna te ruka naslikati moja, -
Ja dršćem, evo, pred ljepotam' tvojim...
Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta,
I bacam kisto, jer ne vidim ništa -
Ovako blizu kad pred suncem stojim.