Pred krčmom
| Pred krčmom Pisac: Andra Gavrilović |
Putnici smo, — pa pred krčmu,
Otvorenu svakoj veru,
Došli smo ti iznenadno,
Krčmareva lepa kćeri!
Ti nas služiš — Dve su kupe,
Obe pune crna vina,
Plemenitog ovog soka
Zaostalog od davnina.
Evo, vidiš, kupu svoju
Tu kod tvoga skromna stana
Ispih celu, — taka mána
Iz mladih mi osta dana! —
Saputnik mi, koji češće
Ovoj krčmi, čujem, svraća
— Pa me i sad amo zvaše,
Jer je duža staza kraća —
Lagano ga sladi, pije,
Ispod oka negde gledi
Tako vično, k’o da j’ gled’o
Tu na nekog više redi!
Pa ne boj se mene strana,
Pogledaj ga tako i ti,
Vašoj žudnji, vašoj želji
Mogu rado svedok biti!
A otkud li to uočih?
Prič’o bih ti sve po redu,
Ma ne mogu, za putom sam,
— Pitaj moju kosu sedu...
Beograd
Izvor[uredi]
- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 14, str. 421-422.
|