Prevršavac

0001 Razbolje se Leka Dukađinče,
0002 bolovao devet godin’ danah,
0003 nit’ umire, ni prebolijeva,
0004 proz kosti mnu trava pronicala,
0005 a u travu s’ ljute zmije legle,
0006 ma mu majka riječ besjedila:
0007 "O moj sine, Leka Dukađinče!
0008 Da dovedem častna sveštenika,
0009 da mu, sinko, sve grehove kažeš,
0010 ne bi li se s bogom umirio,
0011 ne bi li se s dušom rastavio."
0012 Nego majci Leka odgovara:
0013 "Da je tebe sve gre’ove kaže,
0014 pa ti kazuj časnom svešteniku,
0015 ja ga, bog zna, dočekat ne mogu.
0016 Pet sam, majko, kumovah ubio
0017 i pet milih kuma obljubio,
0018 pak ubio do pet pobratimah,
0019 jošte jednom u četu odosmo,
0020 kad dođosmo pred bijelu crkvu,
0021 tu mi, majko, razbijasmo crkvu,
0022 sva je moja redom biše družba,
0023 čvrsto biše, razbit ne mogaše,
0024 ja udarih nekoliko puta
0025 te na troje polećeše vrata.
0026 Uljegosmo u bijelu crkvu,
0027 al’ u crkvi blaga ne imaše
0028 nego jedan sanduk od kamena;
0029 odoše ga družba razbijati,
0030 svi ga biše, razbit ne mogoše,
0031 ja udarih nekoliko puta
0032 te salomih sanduk od kamena.
0033 Al’ ni u njem’ ne bijaše blaga,
0034 do u njemu dvije svetinjice,
0035 sveta Petka i sveta Neđelja,
0036 obje meni stadoše zboriti:
0037 "Zdrav došao, Leka Dukađinče,
0038 zdrav došao dvoru bijelome,
0039 tek došao, muke te napale,
0040 bolovao za devet godinah.
0041 Niti umro, niti prebolio,
0042 proz kosti ti trava pronicala,
0043 u njoj ti se ljute zmije legle,
0044 u srcu ti zimu zimovale,
0045 a u perčin ljeto ljetovale!"
0046 To kad začu majka ostarala,
0047 dovati ga za raspalu ruku,
0048 isutri ga pred bijelu kulu.