Prve telegrafske veze
| Prve telegrafske veze Pisac: Branislav Nušić |
Sve do 1855. godine u Srbiji nije bilo telegrafa. Zemun je već bio vezan sa Peštom i Bečom i kurs bečke berze saopštavan je tada Zemunu telegrafski a otud je to saopštenje prenošeno u Beograd čamcem.
Pod 20. septembrom 1854. godine donela je knjaževska vlada prvi put rešenje da se i u Srbiji ustanovi telegraf i odmah je pristupljeno radu, tako da je do kraja iste godine već bio Beograd vezan sa Aleksincem kao sa posledljom pograničnom varoši. Stoga je odmah početkom 1855. godine, 20. januara, donet i "telegrafski zakon".
Prva depeša iz Aleksinca stigla je u Beograd 12. aprila 1855. godine i njom je javljeno da je tog dana u osam sati i deset minuta telegrafska stanica Aleksinac otvorena.
Čim je taj posao svršen, najpreča je briga bila da se dobije veza sa Zemunom i na tome je početo odmah da se radi. Novine od 15. marta 1855. godine pišu:
"Juče se već na našem telegrafu namestila žica preko Save pa tako je sada naš glavni grad telegrafom skopčan sa Zemunom a preko ovoga i sa svima glavnim gradovima Evrope". Ali već 24. marta "zbog prekinute veze" primaju se i dalje depeše poštom, dok se zatim ubrzo uspostavlja veza.
Čim se postavila osnovna telegrafska linija, nastojalo se grozničavo da se i svi ostali važniji gradovi vežu sa Beogradom. I tako je već Z. aprila iste godine vezan Kragujevac sa Beogradom a septembra meseca već je i Smederevo vezano. To je tim lakše učinjeno što je okrug smederevski imao na tu celj pribranu i poklonio je državi sumu od 17.535 groša i 200 para čaršijskih.
Novine od januara 1856. godine već pišu: "Najpre smo imali samo tri štacije telegrafske (van Beograda) a sad, lakšega saobraćaja radi, dobijamo i četvrtu - u Jagodini".
Na taj način postignuta je bila veza između glavnih tačaka tadanje kneževine, te je zatim nastao mali zastoj od čitave dve godine a tek marta 1858. godine naređeno je da se podignu telegrafske linije od Kladova preko Zaječara i Banje do Aleksinca i od Negotina preko Radujevca do Timoka. Taj se posao nastavlja i iduće godine i tada dobija vezu Šabac. Avgusta 20, godine 1859. na podne, ispraćena je prva depeša iz Šapca za Beograd. Interesantno je da su tu prvu depešu ispratili Šapčani prangijama. Pred telegrafom se iskupila masa sveta i pripremljene su bile prangije. Čim je načelnik kroz prozor dao svetu znak da je telegrafista počeo da kuca depešu, pripucale su prangije.
Te iste godine otkucana je već prva depeša 2. septembra iz Požarevca a 5. septembra iz Gornjega Milanovca. Osam meseca zatim, 19.maja 1859, otvorene su telegrafske štacije i u Užicu i Loznici.
Tako je završen taj prvi period rada u kome je kneževina za četiri godine, od aprila 1855. godine pa do maja 1859. godine već uglavnom imala mrežu po celoj zemlji te nije ni čudo što je već maja meseca 1862. godine, na konferenciji koja je održana u Temišvaru, radi uređenja telegrafskog saobraćaja između Austro-Ugarske, Turske, Srbije i Rumunije – i Srbija imala svoga delegata.
Interesantna je jedna anegdota iz toga prvog doba našeg telegrafisanja. Vele, jednome Aleksinčaninu nikako nije išlo u glavu kako to da neko u Beogradu kuca a da se to kroz žice čuje čak u Aleksincu, te okupio telegrafistu da mu on to objasni. Razume se ni tadanji telegrafista nije znao bog zna šta više od ovoga Aleksinčanina, izuzimajući što je znao da prima i otkucava depeše. Ali Aleksinčanin okupio pošto-poto da mu telegrafista objasni. Telegrafista najzad, da ne bi umanjio svoj autoritet u očima ovoga Aleksinčanina, objasni mu jednog dana stvar ovako:
- Zamisli jednu grdno dugačku mačku, pa ta mačka stala zadnjim nogama u Beograd a prednjim u Aleksinac.
- Je si li zamislio?
- Jesam! - odgovara radoznali Aleksinčanin.
- E sad - nastavlja telegrafista zauzev stručnjačku pozu - kad oni u Beogradu cimnu mačku za rep, gde će ona da maukne?
- Pa u Aleksincu, kad joj je tu glava.
- E, eto, to ti je telegraf.
Izvori
[uredi]- Branislav Nušić, Iz poluprošlosti,1935.,Beograd.