Pravila svetih apostola

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
OrthodoxCross(black,contoured).svg


PRAVILA SVETIH APOSTOLA


1. pravilo: Episkopa neka postavljaju dva ili tri episkopa.


2. pravilo: Prezvitera (sveštenika) neka postavlja jedan episkop, takođe i đakona i ostale klirike.


3. pravilo: Episkop, ili sveštenik, koji protiv onoga što je o žrtvi ustanovio Gospod, prinesu na oltar nešto drugo, na primer: med, mleko ili umesto vina neko drugo alkoholno piće, ili ptice, ili neku drugu životinju, ili voće, suprotno ustanovljenom, osim novih klasova, ili grožđa, i to u tačno određene dane, taj neka se svrgne. Takođe zabranjeno je donositi k oltaru bilo šta drugo osim ulje za kandila i tamjan, u vreme kada biva sveti prinos.


4. pravilo: Prvine (prvence) svakog drugog ploda neka se pošalju u dom episkopa i sveštenika, ali ne k oltaru. Mora se znati da episkop i sveštenik te prinose treba da podeli sa đakonima i sa ostalim kliricima.


5. pravilo: Episkop ili sveštenik ili đakon neka ne odgoni svoju ženu pod izgovorom pobožnosti. Ako je otera, neka bude odlučen, a ako ostane uporan u svojoj grešci, neka bude svrgnut.


6. pravilo: Episkop ili sveštenik ili đakon neka se ne bave svetovnim poslovima. Ako to čini, neka se svrgne.


7. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon bude praznovao sveti dan Pashe pre proletnje ravnodnevice zajedno sa Judejima, takav neka bude svrgnut.


8. pravilo: Ako se neki episkop ili sveštenik ili đakon ili neko drugi iz svešteničkog imena (reda, čina), ne pričesti kada biva sveti prinos, neka kaže razlog zbog čega je tako postupio. Ako je taj razlog prihvatljiv, neka mu bude oprošteno. Ako ne kaže razlog, neka bude odlučen jer je prouzrokovao štetu narodu i naveo na sumnju onoga koji je obavljao prinos, kao da ga nije pravilno učinio.


9. pravilo: Sve vernike koji dolaze u hram i slušaju (reči) Svetog Pisma, a ne ostanu za vreme molitve i svetog Pričešća, treba odlučiti kao one koji izazivaju nered u crkvi.


10. pravilo: Ako se neko zajedno moli sa onim koji je odlučen (iz zajednice), pa makar to činio i u privatnom domu, takav neka se odluči.


11. pravilo: Klirik koji se moli sa klirikom koji je svrgnut, neka takođe bude svrgnut.


12. pravilo: Ako neki klirik ili laik (svetovnjak) koji je odlučen ili nije dostojan da bude primljen u klir, ode u drugi grad bez preporučnog lista (pisma koje izdaje episkop), neka se odluči, kao što treba učiniti i sa onim koji ga je primio.


13. pravilo: Ako li je već bio odlučen, neka mu se odlučenje produži kao onome ko je slagao i prevario Crkvu Božiju.


14. pravilo: Episkop ne sme, ostavivši svoju episkopiju, prelaziti u drugu, bez obzira što je od mnogih nagovaran na to, osim ako nema nekakav opravdan razlog koji ga pobuđuje na takav postupak; tako da može više koristiti onima svojom pobožnom i blagom rečju, koji su tamo, ali i ovo ne može činiti svojom voljom, nego uz dopuštenje sabora episkopa i nakon mnogo molbi.


15. pravilo: Ako neki sveštenik ili đakon ili neko drugi od onih koji se nalaze u imeniku klirika, ostavi svoju episkopiju i pođe u drugu, te premestivši se u potpunosti, nastani se u drugoj episkopiji bez znanja svog episkopa, zapovedamo da takav više ne sme obavljati svetu službu; naročito ako bude pozvan od svog episkopa da se vrati, a ne posluša ga, nego ostane uporan u svom prestupu, tada u toj drugoj episkopiji može biti u zajednici samo kao laik.


16. pravilo: A ako episkop, kod koga se nalaze takvi, ne uzimajući u obzir naloženu zabranu sveštenodejstvovanja, pomenute ipak zadrži kao klirike, takvog episkopa potrebno je odlučiti kao izazivača nereda.


17. pravilo: Koji se posle krštenja dva puta ženio, ili je imao ljubavnicu, taj ne može biti ni episkop, ni sveštenik ni đakon, niti može biti u bilo kome svešteničkom činu.


18. pravilo: Koji je uzeo udovicu, ili raspuštenicu, ili bludnicu, ili ropkinju (ili glumicu), ne može biti ni episkop, ni sveštenik, ni đakon, niti može biti u bilo kom sveštenom činu.


19. pravilo: Koji je uzeo dve sestre ili kćer brata (ili sestre), takav ne može biti u kliru.


20. pravilo: Klirik koji daje jemstvo za nekoga (u svetovnjačkim poslovima), neka bude svrgnut.


21. pravilo: Evnuh, ako je to postao zbog nasilja ljudi, ili ako su mu tokom progona odsečene genitalije, ili je rođen kao takav, a dostojan je, neka bude episkop.


22. pravilo: Onaj koji je sam sebe kastrirao, taj neka ne bude klirik. Takav čovek je samoubica i neprijatelj tvorevine Božije.


23. pravilo: Ako je neko, pošto je već ušao u klir, sebe kastrirao, takav neka bude svrgnut kao samoubica.


24. pravilo: Laik, koji je sam sebe kastrirao, neka se odluči na tri godine jer je namislio zlo prema svome životu.


25. pravilo: Episkop, sveštenik ili đakon, koji se zatekne u bludočinjenju ili koji je pogazio zakletvu, ili koji je zatečen u krađi, takav neka se svrgne, ali ne treba da bude odlučen jer Sveto Pismo kaže: „Ne sveti se dva puta za jednu stvar“ (Naum 1, 9). Isto treba postupiti i sa ostalim kliricima.


26. pravilo: Od onih koji su neoženjeni stupili u klir, zapovedamo da se mogu ženiti, ukoliko hoće, samo čteci i pojci.


27. pravilo: Zapovedamo da se svrgne episkop ili sveštenik ili đakon koji tuče vernike kada pogreše, ili neverne zbog zlobe, ili time želi da nekoga zastraši, jer nas Gospod tome nikako nije učio nego naprotiv, onda kada su Ga tukli, On nije uzvraćao udarcem, kada su Ga psovali, nije uzvraćao psovkom, a kada je trpeo, nikome nije pretio (pogl. 1. Petr. 2, 23).


28. pravilo: Ako se episkop ili sveštenik ili đakon, koji je zbog dokazanih prestupa pravično svrgnut, usudi da preuzme službu koja mu je nekada bila poverena, takav neka se sasvim isključi iz Crkve.


29. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon novcem dobije (kupi) svešteničko dostojanstvo, taj neka se svrgne, kao i onaj koji ga je postavio; i neka se odluči iz zajednice u potpunosti kao što je to učinjeno sa Simonom Volhom (Vračarem).


30. pravilo: Ako se neki episkop posluži svetovnim vlastima da bi pomoću njih dobio episkopiju (crkvu), takav neka se svrgne a potom neka se i odluči. Isto učiniti i sa onima koji su sa njime u toj zajednici.


31. pravilo: Ako jedan sveštenik, prezrevši svoga episkopa, sazove nekakav svoj zbor i podigne drugi oltar, a ne može okriviti episkopa u bilo čemu što se tiče blagočestija i istine (pravde), takav sveštenik neka bude svrgnut kao vlastoljubiv jer se poneo kao samosilnik. Isto tako, neka budu svrgnuti i ostali klirici koji prihvate njegovo mišljenje. Što se tiče laika, oni neka budu odlučeni. A sve ovo neka bude posle prve ili druge ili treće opomene od strane episkopa.


32. pravilo: Ako je jedan sveštenik ili đakon odlučen od svoga episkopa, takvog sveštenika ili đakona ne sme primati drugi episkop, nego samo onaj koji ga je odlučio; osim u slučaju da se upokojio onaj episkop koji ga je odlučio, tada ga može prihvatiti drugi (episkop).


33. pravilo: Neka se ne prima niko od stranih episkopa, sveštenika i đakona ako nema preporučni list; a kada taj list podnesu na uvid, neka se dobro prosudi o njima, te ako su zaista propovednici blagočestivosti, tada neka se prime; ako li nisu dostojni, pošto im se da koliko je potrebni, ne treba ih primati u zajednicu jer se često dešavaju prevare.


34. pravilo: Episkopi svakoga naroda treba da znaju o tome ko je prvi među njima i da ga smatraju za glavu; ništa važno neka ne preuzimaju bez njegovog znanja, i neka svaki (od episkopa) preduzima samo ono što se tiče njegove eparhije i područnih mesta. Ali ni ovaj episkop neka ne čini ništa bez znanja svih ostalih episkopa jer će samo tako biti jednodušnost i proslaviće se Bog kroz Gospoda u Svetome Duhu - Otac i Sin i Duh Sveti.


35. pravilo: Episkopi da se ne usuđuju van svojih granica da rukopolažu po drugim gradovima i mestima (selima) koja im nisu potčinjena; a ako se dokaže da je to neko činio bez znanja onih kojima ti gradovi ili sela pripadaju, episkopi koji su obavili ta rukopoloženja neka se svrgnu kao i svi oni koji su rukopoloženi na takav način.


36. pravilo: Ako jedan episkop, kada je već postavljen, neće da primi službu i staranje o narodu koji mu je poveren, takav neka bude odlučen dok se ne prihvati službe; isto tako i sveštenik ili đakon. Ako pak on pođe, a ne bude primljen, ne stoga što je on tome nastojao, nego po zlobi naroda, u takvom slučaju on neka ostane episkop, a klir dotičnog grada neka se odluči zato što nije znao da nauči (pouči) nepokorni narod.


37. pravilo: Dva puta u godini neka bude sabor episkopa; i neka oni među sobom ispitaju dogmate blagočestija i neka rešavaju crkvene sporove koji nastanu. Prvi put, četvrte nedelje Pedesetnice; drugi put, dvanaestog dana meseca hiperverteja (oktobra).


38. pravilo: Episkop neka vodi staranje o svim crkvenim stvarima i neka njima upravlja, svagda imajući na umu istinu o tome da ga nadzire Sam Bog. Zbog toga, episkop neka ne prisvaja sebi bilo šta od onoga što pripada Crkvi, niti to sme darivati rodbini jer je to Božije. Ako mu je rodbina siromašna, neka im pomogne kao sirotinji, ali pod tim izgovorom neka ne uzima ono što je crkveno.


39. pravilo: Sveštenici i đakoni bez znanja episkopa neka ništa ne preduzimaju jer episkop je taj koji se mora starati o narodu Gospodnjem i koji će dati račun o dušama njihovim.


40. pravilo: Neka su tačno poznate stvari episkopa (ako ih poseduje) i neka su tačno poznate stvari koje pripadaju crkvi, kako bi episkop imao mogućnost da pred smrt ostavi kome i kako želi ono što je njegovo, i da se pod izgovorom crkvenih stvari ne ošteti ono što pripada episkopu, koji možda ima ženu i decu, rodbinu ili slugu. Jer, i pred Bogom i pred ljudima, pravo je da ni Crkva ne bude oštećena, ako se ne zna koje su stvari episkopa, a rodbina, pod izgovorom nasledstva ošteti Crkvu, ili da se pokrene parnica i na zao glas izađe upokojeni episkop.


41. pravilo: Naređujemo da episkop ima vlast nad crkvenim stvarima. Njemu (episkopu) poverene su dragocene duše ljudi, to tim pre njemu treba da bude povereno staranje o novcu, tako da on ima vlast, sa strahom Božjim i svakom pobožnošću, njime da raspolaže. Uz pomoć sveštenika i đakona treba da daje onima kojima je potrebno; isto tako (ako je potrebno), neka i sam uzima za neophodne potrebe, kako svoje tako i braće koja su stranci, da ni u čemu ne bi trpeli oskudicu. Jer, i zakon Božji naređuje da oni koji služe oltaru, od oltara da se izdržavaju; jer, ni vojnik o svome trošku ne podiže oružje protiv neprijatelja (pogl. 1. Kor. 9,7,13).


42. pravilo: Episkop ili sveštenik ili đakon, koji se predaje igru (kockanju) i pijanstvu, ili neka prestane sa tim ili neka bude svrgnut.


43. pravilo: Ipođakon ili čtec ili pojac. koji čini isto, ili neka prestane sa tim ili neka bude odlučen. Tako postupiti i sa laicima.


44. pravilo: Episkop ili sveštenik ili đakon koji traži kamatu od dužnika, ili neka prestane sa tim ili neka bude svrgnut.


45. pravilo: Episkop ili sveštenik ili đakon koji se bude sa jeretikom samo i molio, neka se svrgne. A ako njima (jereticima) dopusti da služe kao klirici, neka se svrgne.


46. pravilo: Naređujemo da se svrgne episkop ili sveštenik koji prizna krštenje ili žrtvu (prinos) jeretika. Jer, kako se slaže Hristos sa Velijarom? Ili, kakav deo ima vernik sa nevernikom? (pogl. 2. Kor. 6,15).


47. pravilo: Episkop ili sveštenik koji ponovo krsti onoga koji zapravo ima krštenje, ili ne krsti onoga koji je od nečastivih bio oskrnavljen, taj neka se svrgne jer se narugao krstu i smrti Hristovoj i nije razlikovao prave od lažnih sveštenika.


48. pravilo: Ako neki laik progna svoju ženu pa uzme drugu, ili onu koja je otpuštena od drugoga, takav neka bude odlučen.


49. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik, shodno onome kako je ustanovio Gospod, ne krsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, nego u tri bespočetna ili u tri sina ili u tri utešitelja, takav neka bude svrgnut.


50. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ne učini (izvrši) u jednoj tajni (krštenja) tri pogruženja, nego jedno, koje se daje na spomen smrti Gospodnje, takav neka bude svrgnut. Jer, Gospod nije rekao: „U Moju smrt krstite“, nego je rekao: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Mt. 28,19).


51. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon ili bilo ko drugi iz svešteničkog reda izbegava brak, jedenje mesa ili pijenje vina, i to ne zbog uzrastanja u vrlini nego zbog gnušanja, zaboravljajući da je sve dobro, i da je Bog stvorio muškarca i ženu, takav, ili neka se popravi ili neka bude svrgnut i isključen iz Crkve. Isto ovo važi i za laike.


52. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ne primi, nego odbije onoga koji se obraća iz greha, takav neka bude svrgnut jer time žalosti Hrista koji je rekao da biva radost na nebu za svakog grešnika koji se pokaje (pogl. Lk. 15,7).


53. pravilo: Ako se neki episkop ili sveštenik ili đakon kloni mesa i vina u praznične dane jer se gnuša, a ne zbog napredovanja u dobru, takav neka se svrgne jer je žigosan na svojoj savesti i postaje povod za sablazan drugim ljudima.


54. pravilo: Ako se neki klirik zatekne da jede u krčmi, neka bude odlučen, osim u slučaju da je na putovanju i da se iz potrebe zaustavio u gostionici.


55. pravilo: Ako neki klirik uvredi episkopa, neka bude svrgnut jer se starešini svoga naroda ne govori ružno (pogl. Dela ap. 23, 5).


56. pravilo: Ako neki klirik uvredi sveštenika ili đakona, neka bude odlučen.


57. pravilo: Ako neki klirik ismeva hromog, ili gluvog, ili slepog, ili slabog (bolesnog) u stopalima, takav klirik neka se odluči. Isto važi i za laike.


58. pravilo: Episkop ili sveštenik koji zanemaruje klir i narod, i ne poučava ih pobožnosti, neka se odluči. Ako ustraje u tom nemaru i nebrizi, neka bude svrgnut.


59. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik, kada je neko od klirika u nuždi, ne pruži sabratu ono što mu treba, takav neka bude odlučen. A ako je uporan u toj navici, neka bude svrgnut kao ubica brata svoga.


60. pravilo: Koji na zlo naroda i klira kao svete iznosi u hramu knjige za koje se zna da su nečasne (apokrifi), takav neka bude svrgnut.


61. pravilo: Ako se podigne nekakva tužba protiv vernika zbog bludočinjenja ili preljube ili zbog nekog drugog zabranjenog dela, a to se dokaže kao istina, takav neka se ne prima u klir.


62. pravilo: Ako se neki klirik u ljudskom strahu pred Judejima, Jelinima ili jereticima odrekne Hrista, takav neka bude isključen. Ako li se odrekne imena klirika, neka bude svrgnut. Ako se pokaje, neka bude primljen ali kao laik.


63. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon ili neko drugi iz sveštenog reda bude jeo mesa u krvi duše njegove (sirovo meso) ili zadavljeno od drugih zveri, ili strvinu (mrcinu), takav neka bude svrgnut jer je ovo zakon zabranio. A ako je laik, tada neka bude odlučen.


64. pravilo: Ako neko od klira bude zatečen da posti u dan Gospodnji (nedelja) ili subotom, osim na Veliku subotu, takav neka bude svrgnut. Ukoliko je laik, neka bude odlučen.


65. pravilo: Ako neki klirik ili laik pođe u judejsku sinagogu ili jeretički hram da se tamo moli, neka bude svrgnut i odlučen.


66. pravilo: Ako neki klirik udari nekoga u svađi, i jednim udarcem ga ubije, neka bude svrgnut zbog svoje naglovitosti, a ako je laik, neka bude odlučen.


67. pravilo: Ako neko siluje nezaručenu devojku, taj neka bude odlučen. Takođe mu nije dozvoljeno da uzima drugu za ženu, nego treba da uzme za ženu onu koju je na takav način izabrao, makar da je i siromašna.


68. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon primi od koga drugog rukopoloženje, neka bude svrgnut, i on i onaj koji ga je rukopoložio, osim u slučaju da se dokaže da je rukopoložen od strane jeretika jer koji su kršteni i rukopoloženi od takvih, ne mogu biti ni vernici ni klirici.


69. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon ili ipođakon ili čtec ili pojac, ne bude postio svetu Četrdesetnicu pred Pashom, ili sredu i petak, osim ako nije sprečen nekom telesnom nemoći, takav da bude svrgnut. Ako je svetovnjak, neka bude odlučen.


70. pravilo: Ako neki episkop ili sveštenik ili đakon ili neko drugi iz klira bude postio zajedno sa Judejima, ili sa njima svetkovao njihove praznike, ili primao od njih praznične darove (npr. presne hlebove i slično), takav neka se svrgne. Ako to učini laik, neka bude odlučen.


71. pravilo: Ako neki hrišćanin prinese ulje u neznabožačko svetilište ili judejsku sinagogu, ili pali sveće kada su njihovi praznici, takav neka se odluči.


72. pravilo: Ako neki klirik ili laik ponese iz svete crkve vosak ili ulje, taj neka bude odlučen i neka petostruko vrati od onoga što je uzeo.


73. pravilo: Posvećeni zlatni ili srebreni sasud, ili tkaninu, neka niko ne koristi za domaću upotrebu jer je to delo bezakonja. A ko se zatekne da to čini, neka bude odlučen.


74. pravilo: Episkop koji je u nečemu optužen od ljudi kojima se može verovati, treba da bude pozvan od episkopa, pa ako se odazove i ispovedi i bude izobličen, neka mu se odredi kazna. Ako pozvani ne posluša, neka se pozove po drugi put, poslavši po njega dvojicu episkopa. Ako ni tada ne posluša, neka se pozove i treći put, poslavši po njega dvojicu episkopa. Ako i to prezre i ne odazove se, tada neka sabor izrekne protiv takvog episkopa ono šta nađe da je zaslužio da onaj episkop ne bi po-mislio da će mu biti od koristi ako izbegava da se odazove na sud.


75. pravilo: Neka se ne prima jeretik da svedoči protiv episkopa, a takođe neka se ne prima ni samo jedan verujući pošto na ustima dva ili tri svedoka mora ostati svaka reč (pogl. Mt. 18,16).


76. pravilo: Episkop, da bi ugodio bratu ili sinu ili nekom drugom rođaku, ne sme postavljati na episkopsko dostojanstvo koga hoće jer nije pravo stvarati naslednike episkopa, i ono što je Božije prilagođavati čovekougađanju, kao što nije slobodno Crkvu Božiju stavljati na vlast naslednika. A koji to ipak čini, neka bude kažnjen odlučenjem, a učinjena postavljenja neka budu nevažeća.


77. pravilo: Ako neko ima bolesno oko, ili ima povređenu nogu, a dostojan je episkopstva, neka bude (izabran, postavljen za episkopa) jer telesna mana ga ne pogani, nego duševni porok.


78. pravilo: Gluvi i slepi neka se ne postavljaju za episkopa, ne zbog toga što su opoganjeni, nego zbog toga što im te mane onemogućavaju da čine poslove crkve.


79. pravilo: Ako je neko mučen od demona, neka ne bude klirik; pa ni sa vernima neka se ne moli. Ako ozdravi, tada neka bude primljen; a ako je dostojan, neka bude klirik.


80. pravilo: Neumesno je da onaj ko je tek izašao iz neznabožačkog života i primio krštenje, ili se iz nevaljalog života obratio u veru, da se takav odmah postavi za episkopa. Jer, nije primereno da onaj koji još ni sam nije ispitan postaje učitelj drugih, osim u slučaju da se to dogodi po Božijoj blagodati.


81. pravilo: Rekli smo da episkop ili sveštenik ne treba da se bave javnim upravama, nego samo da se bave crkvenim poslovima. Svako ko tako ne postupa neka se skloni, ili da prestane sa time, ili, u suprotnom, neka bude svrgnut jer po zapovesti Božijoj, niko ne može služiti dva gospodara (pogl. Mt. 6, 24).


82. pravilo: Robovi bez dozvole gospodara, i na ogorčenje onih koji njima vladaju, neka se ne primaju u klir jer to stvara zabunu u domovima. Ako se nađe da je neki rob dostojan rukopoloženja u neki od stepena jerarhije (onako kako se ispostavilo za Onosima), i gospodari daju dozvolu, tada neka bude rukopoložen.


83. pravilo: Episkop ili sveštenik ili đakon koji se bavi vojničkim poslovima, i hoće da zadrži i jedno i drugo, tj. rimsko poglavarstvo i svešteničku službu, takav neka bude svrgnut jer što je carevo pripada caru, a što je Božije - Bogu (pogl. Mt. 22, 21).


84. pravilo: Ako neko protivzakonito uvredi cara, ili narodnog starešinu, neka bude kažnjen i to: ako je klirik - neka bude svrgnut, a ako je laik, neka bude odlučen.


85. pravilo: Neka od vas, klirika i laika, budu poštovane i svete knjige Staroga Zaveta: Mojsijevih pet knjiga, jedna knjiga Isusa Navina, jedna knjiga Sudija, Rut, četiri knjige Carstva, Paralipomenon, dve knjige Jezdre, Jestira, tri knjige Makaveja, Jov, Psaltir, tri knjige Solomonove: Eklesijast, Pesma nad pesmama i Priče. Dvanaest proroka i Isaija, Jeremija, Jezekilj i Danilo. Pored ovih, neka vam bude poznato da vaši mladi izučavaju mudrost iz knjige Sirahove. Naše knjige (tj. knjige Novoga Zaveta) jesu: četiri Jevanđelja, tj. Matejevo, Markovo, Lukino i Jovanovo. Pavlovih je poslanica četrnaest, dve poslanice su Petrove, Jovanove su tri a po jedna su Judina i Jakovljeva. Klimentove su dve poslanice i Ustanove koje je on (Kliment) sastavio za vas, episkope, u osam knjiga, ali koje ne treba među svima širiti jer u njima ima mnogo toga tajanstvenog. Naša su, takođe, i Dela apostolska.

Izvori[uredi]

  • Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve; Šibenik, 2003.
  • Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta svetosavlje.org. Dozvola se može videti ovde.