Pravila Trećeg pomesnog sabora

PRAVILA SVETOG, POMESNOG GANGRIJSKOG (GANGRISKOG) SABORA

1. pravilo: Ako neko poriče (kudi) brak, te se gnuša verne i blagočestive žene koja živi zajedno sa svojim mužem ili joj kazuje da neće biti udostojena Carstva (Božijeg), takav neka bude pod kletvom.

2. pravilo: Ako neko od onih koji su pobožni i verni, osuđuje onoga koji jede meso (osim onih koji jedu krv, meso od žrtava i udavljenih životinja) a taj je takođe pobožan i blagočestiv, i kazuje mu da nema nade za njegovo spasenje, neka bude pod kletvom.

3. pravilo: Ako neko nagovara roba, da pod izgovorom blagočestivosti, prezire svoga gospodara, da izbegava služenje, te da se ne odnosi sa usrdnošću i poštovanjem prema gospodaru, takav neka bude pod kletvom.

4. pravilo: Ako neko kazuje (tvrdi) o svešteniku koji je stupio u brak, da takav nije dostojan da pričešćuje kada služi liturgiju, takav neka bude pod kletvom.

5. pravilo: Ako neko uči druge da prenebregavaju dom Gospodnji i sabranja koja bivaju u njemu (crkvi), takav neka bude pod kletvom.

6. pravilo: Ako neko želi da izvan crkve čini nekakva svoja crkvena sabranja, a istovremeno prezire ona u crkvi, a tu nema sveštenika koji je po volji episkopa, takav neka bude pod kletvom.

7. pravilo: Ako neko želi da prinose od plodova prima ili razdaje van crkve, bez volje (dopuštenja) episkopa ili onoga kome je to povereno, takav neka bude pod kletvom.

8. pravilo: Ako neko daje ili prima prinose od plodova mimo episkopa ili onoga koga je on postavio, neka je pod kletvom i onaj koji daje, i onaj koji prima.

9. pravilo: Ako je neko u devstvenosti ili se uzdržava, udaljujući se od braka i gnušajući ga se, a to čini ne radi dobra i svetinje, taj neka bude pod kletvom.

10. pravilo: Ako se neko od onih koji su se prihvatili devstvenosti radi Gospoda, gordi nad onima koji su u braku, taj neka bude pod kletvom.

11. pravilo: Ako neko prezire one koji čine večere ljubavi iz vere i koji sazivaju braću u čast Gospoda, i ne žele imati zajednicu sa pozvanima smatrajući da je sve to ništavno, taj neka bude pod kletvom.

12. pravilo: Ako neko od muževa, radi tobožnjeg podvižništva, nosi grubu gornju odeždu, i radi toga (tobož) dobija pravednost, te osuđuje one koji pobožno nose odeću od svile i koriste običnu i svakodnevnu odeću, taj neka bude pod kletvom.

13. pravilo: Ako neka žena, radi tobožnjeg podvižništva, promeni odeću, i umesto obične ženske odeće, oblači se u mušku, takva neka bude pod kletvom.

14. pravilo: Ako neka žena ostavi muža, i poželi da ode, gnušajući se braka, takva neka bude pod kletvom.

15. pravilo: Ako neko ostavi svoju decu i ne hrani ih, i ne privodi ih, koliko može, ka pobožnom životu, nego ih, pod izgovorom otšelništva, zapostavlja, taj neka bude pod kletvom.

16. pravilo: Ako neka deca, pod izgovorom blagočešća, ostavljaju svoje roditelje (naročito ako su verujući), i ne daju potrebnu brigu roditeljima, takvi neka budu pod kletvom. Uostalom, više od svega neka čuvaju pravoverje.

17. pravilo: Ako neka žena, radi tobožnjeg podvižništva, ošiša (odseče) kosu koju joj je Bog dao radi napomene o podčinjenosti, takva, kao narušitelj zapovesti o podčinjenosti, neka bude pod kletvom.

18. pravilo: Ako neko, radi tobožnjeg podvižništva, posti nedeljom,

19. pravilo: Ako se neko od podvižnika, bez telesne nužde, uznosi i razrešava od postova koji su predati na opšte čuvanje svih koji su u Crkvi, a pri tome je pri punoj svesti, taj neka je pod kletvom.

20. pravilo: Ako neko, došavši u nadmeno (gordo) raspoloženje, i gnuša se sabranja u čast mučenika i službi koje se vrše u njihov spomen, taj neka je pod kletvom.

21. pravilo: I ovo mi propisujemo, ne da postavimo pregrade onima koji nameravaju da po Svetom Pismu budu u podvižništvu i u Crkvi Božijoj, nego za one koji pod izgovorom vrline, samo se povode za svojom gordošću i uznose se nad onima koji žive jednostavnim životom, te nasuprot Svetom Pismu i crkvenim pravilima, uvode nekakve novotarije. Prema tome, mi poštujemo devstvenost sa smirenom usamljenošću; poštujemo i uzdržanje kada je ona očuvana u blagočešću; poštujemo i smireno otšelništvo od sveta, kao i život u braku; poštujemo i bogatsvo koje je pravedno i dobrotvorno; pohvaljujemo jednostavnost i umerenost u odevanju, koje bez nepotrebnih ukrasa služi da pokrije telo; ali, osuđujemo kada se pri odevanju žudi za raskoši. Takođe odajemo poštovanje domovima Božjim i smatramo za sveta i korisna sabranja koja bivaju u crkvama, ne ograničavajući blagočešće samo na te domove, nego poštujemo i svako drugo mesto sazdano u ime Božije. Uvažavamo i zajedničku službu koja biva u hramu radi zajedničkog dobra, i pohvaljujemo velika dobročinjenja braće, koja bivaju po predanju, radi koristi sirotinje. I da kažemo u najkraćem: želimo da u Crkvi bude sačuvano sve što je predato Svetim Pismom i apostolskim predanjem.

Izvori

• Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve; Šibenik, 2003.
• Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta svetosavlje.org. Dozvola se može videti ovde.