Pravedna presuda

U Sarajevu jedan bogataš izgubi zašivenu kesu novaca, pak pusti telala, i obreče dati s blagoslovom sto groša onome koji je bude našao. Pošto telal vičući prođe po sokacima, eto ti jednoga seljaka gdje nosi kesu: Evo, trgovče, valjda su ovo tvoji novci što si izgubio. Bogataš pun radosti spopadne kesu, pak je otvori i stane novce brojiti; ali mu se odmah okrene radost na žalost kad pomisli da mu valja dati sto groša onome što je našao; i stane misliti kako da mu ih ne da. Tako, pošto izbroji novce, reče seljaku: Ti si, dakle, pobratime, izvadio tvojih sto groša, jer je u kesi bilo osam stotina groša, a sad nema više od sedam stotina? Dobro si činio! Fala ti! Siromah se čovek uprepasti kad čuje to, i više mu bude žao na bedu nego za obrečenih sto groša; zato se stane kleti i preklinjati da se on novaca nije ni dotakao, nego da ih je doneo kao što ih je našao; bogataš pak stane tvrdo pri svome. I tako se malo-pomalo svade i oteraju se kadiji na sud. Pošto se obojica zakunu: bogataš da je u kesi bilo osam stotina groša a sad nema do sedam stotina; seljak pak da se on novaca nije ni dotakao, nego da mu ih je onako doneo kao što je našao; onda im mudri kadija, poznavši šta je i kako je, presudi ovako: Vi obojica imate pravo: ti si, trgovče, izgubio osam stotina groša, a ti si, Ero, našao samo sedam stotina; tako to nisu novci toga trgovca, nego nekakvoga drugoga čoveka. Ti dakle, Ero, nosi te novce kući, pa ih ostavi dok ne dođe onaj koji je izgubio samo sedam stotina groša; a ti, trgovče, čekaj dok ti se ne javi onaj koji je našao osam stotina groša