PO GROBOVIMA
Ja nemam suze za one mladiće
Što su ostali klancima i poljem;
Sve drug do druga kao jedno biće,
K'o jedna žrtva naraštaju boljem.
Ja nemam suze za one mladiće
Što su veseli pošli iz svog stana,
K'o da ih zove za granicom kolo:
Njine su grudi pune svetlih rana,
Na koje duša prnula im holo.
Ja nemam suze za taj pokrov beli
Kroz koji čujem jedan šapat dugi:
“Sa svojih njiva život smo doneli,
I znamo gde smo, znamo gde će drugi.
Grobovi danas dobro su poneli.”
Ja nemam suze za humke sinova,
Iz kojih vedro bude se slobode,
I novi dani, i priče džinova,
I stare zemlje, planine i vode.
Ja nemam suze za humke sinova,
Za humke dece otadžbine ove
Što su svoj život kao bulke dala
Za staru mis'o i granice nove,
Za prošlu slavu i reč sa gusala.
Umesto suze da mrtve delije
Ožale redom, nek grobove njine
Pesma iz srca, iz grudi prelije:
Velika pesma umesto crnine.
Umesto suze da mrtve delije
Ožale redom, nek u njine kosti
Uiđe ljubav novoga pojasa
I bol moj, zašto ovaj život prosti
Nisam spustio u borbu talasa.
Nisam spustio u borbu talasa.
