Pređi na sadržaj

Pođe Stana da kumuje (367)

Izvor: Викизворник

* * *


[Pođe Stana da kumuje]

Pođe Stana da kumuje
S Mikaila, mila brata.
Minu goru bez govoru,
Kad vatiše ravno polje,
Nađe Stana dva kladanca: 5
Na jed’n se Stana mije,
A na drugi brat Mikajla.
Sede Stana da laduje,
Belo lice ogleđuje,
Ruse kose načešljuje. 10
Tad govori brat Mikajlo:
— Lele, Stano, lele, sestro,
Do s’g si mi sestra bila,
A od s’ga prvo ljube!
Tad govori tanka Stanka: 15
— Čujte, tice, u gorice,
Odletete na moj doma,
Te kažete moje majke
Nek mi prati belo platno
I u platno crnu mrežu, 20
Da zamrežim moje lice,
Da ne ljubi brat Mikajla.


Pevač i mesto zapisa

Reference

Izvor

  • Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 131-132.