[Pođe Marko na Nova Pazara]
Pođe Marko na Nova Pazara
I povede dilber Ikoniju.
Kad su bili na vr Šok planine,
Teška Marka dremka oborila,
Pa on tera dilber Ikoniju 5
Da zapeva jasno i žalosno,
E ga bi ga dremka razgranula.
Progovara dilber Ikonija:
— Čuješ mene, Kraljevići Marko,
Ja bi tebe, brate, zapevala, 10
Al’ se bojim Korui od planine,
On će čuje, glas će mi poznaje,
Pa će dođe, će se pobijete.
Progovara Kraljevići Marko:
— Zapevaj mi, dilber Ikonijo, 15
Ti se ne boj Koruna planine,
Dok je mene, Kraljevića Marka,
I mojega šestoperca zlatna!
Kad zapeva dilber Ikonija,
Od goru je lišće popadalo, 20
Po livade trava polegnula,
U bunaru voda presanula.
Al’ to čuje Korun od planine,
Pa sakupi trideset Turaka.
— Čujte mene, trideset Turaka, 25
Koj mi vati Kraljevića Marka,
I kod mene živoga dovede,
Daću njemu šes’ tovara blago.
Svi junaci nikom ponikoše
I u crnu zemlju pogledaše, 30
S’m se javi Ture kopiljače,
Da uvati Kraljevića Marka,
Pa iskoči na drum, na raskrsje,
Kud će proći Kraljeviću Marko.
Umaza se lojem i katranom. 35
Otud ide Kraljevići Marko:
— Čuješ mene, Kraljevići Marko,
Ću te molim — molbu da mi primiš,
Da me vodiš u Prilepa grada,
Tamo, kažu, mlogo jevtinija 40
Je ga bi se i ja izranija.
A Marko je žalostivan bio,
Pa je Ture na konja kačio.
Prevari ga Ture kopiljače,
Sveza ruke Marku naopako, 45
Odvede ga Korun od planine,
Udariše trideset junaka,
Ali Marka sablja ne poseče.
Progovara dilber Ikonija:
— Čujte mene, trideset junaka, 50
Olabite Marku levu ruku,
Pa uzmite sablju dimiskiju,
I sama će sablja njega da poseče.
Kad su oni Marku ruku olabili,
Tad je Marko sablju privatio, 55
Svi trideset na kup naturao,
Najodozgor Korun od planine.
Kad to vide Ture kopiljače,
Ono stade ostro da mu bega.
Progovara Kraljevići Marko: 60
— Da si lane, Ture, pobegao,
Danas bi te junak dostignuo!
Pa dostiže Ture kopiljače,
I desnu mu ruku on odseče,
I levo mu oko izvadio. 65
Darova ga sa žuta dukata:
— Od sad, Ture, prosjače da budeš!
