Pošle tri devojke

Izvor: Викизворник

* * *


[Pošle tri devojke]

Pošle tri devojke,
tri devojke tri urokinje,
pošle uza selo,
pošle niza selo;
jedna se s p.... zagrnula, 5
druga se s m.... natovarila,
a treća se s k.... potprla.
Dok se prva s p.... razgrnu
uroci se rasturiše,
dok se s m... rastovari, 10
počudišta se rasturiše,
dok se s k.... zametnu,
ono se sve zlo razbeža.
Stu, stupi, natrag se vrni...
Toj nikoj živ ne zna, 15
ali ja znam,
samo ja toj znam,
samo ja toj mogu da odmetnem,
samo ja toj mogu da ukunem:
„Ako je muž toj uročil, 20
m ... mu se puknula,
ako je žena — p.... jo se racepila,
ako je devojka sise jo prsle;
Stu, stupete, uročišta,
natrag se vrnete; 25
blagi došli — poblagi si ošli;
ako ste na vetar došla,
na vetar si idete;
ako ste na suvo došla,
na suvo si idete; 30
ako ste na vodu došla,
na vodu si idete...
Blagi došli, poblagi si ošli,
stu, stupete — natrag se vrnete.


Pevač, mesto zapisa i napomena

Stamenković Milja, 78. g.s. Radmirovci kod Svrljiga. Novembar 1971.

Kad dete pobledi, ima temperaturu, povraća i statno plače, ljudi kažu „vatilo od oči”, odnosno boluje od uroci. Različiti su uzroci ove bolesti. Kaže se da ima ljudi sa zlim očima, koji su od rođenja urokljivi. To su „čudni ljudi”, koje je majka dva puta vraćata na sisu. Pored toga, mogu da uroče, i „obeleženi” ljudi, sa nekim ožiljkom na licu, i brkate žene. Od ove bolesti boluju i odrasli ljudi i stoka. Dovoljno je da se neko „počudi” kakoje neka devojka lepa, ili da je stoka napredna, i odmah ima da „vate od počudište”. Zato, kad se dete povede na „oro”, ili na drugi javni skup, da ga ne bi neko uročio, onda mu se baje: dodirne se zemlja rukom i kaže se:
„Koj s ped zemlju izmeri,
on da uroči dete (po imenu)”.
Zatim se ubere trava pa mu se stavi za pojas i kaže se:
„Krj izbroji biljke po polje,
da uroči dete”.
Posle toga se ubere list sa drveta i stavi se detetu za pojas:
„Koj izbroji lis po goru,
da uroči dete.”
Zatim mu se digne til (zadnji deo glave) i kaže se:
„Koj si til vidi,
da uroči dete”.
Onda se „lizne po čelce”:
„Kad na moj jezik dlaka nikne,
t’g dete od oči da vati.”.
I na kraju se dete pogleda kroz sito, i tek onda se vodi na „oro”.
     Drugi vid „preventive” je, da urokljev čovek kad dođe u kuću, pre nego što ode, „pomije” vodom oči, i onda neće detetu da ostavi urok.
     Ritual koji se najčešće izvodi pri bajanju od uroka, jeste gašenje ugljevlja u zemljani sud (panica), ili stavljanje užarenog gvožđa u vodu (obično ostruške).
     Pri gašenju ugljevlja, svakoj bačenoj žeravici se nameni neko ime koje je moglo da uroči, a na kraju se baci žeravica za „neznane oči”. Posle toga dete popije gutalj vode u kojoj je gašeno ugljeilje, a sa osgalom vodom se umije.

Reference

Izvor

  • Ljubinko Radenković: Narodna bajanja istočne Srbije. Bajanja, Gradina 2-3/1973., str. 218.
  • Ljubinko Radenković: Urok ide uz polje : narodna bajanja, Gradina, 1973. Niš., str. 27-28.