Pošla ljuta po pesku

* * *

[Pošla ljuta po pesku]

Pošla ljuta po pesku,
pa se ubola na tresku,
ma glogov prlj,
na trnov trn;
nije ljuta rana, 5
no devojačka duša,
no materinska hrana,
jer je (ime bajalice)
lake ručice i čiste dušice,
rukom će manuti, 10
dušom će danuti,
pa će (bolesnikovo ime) laknuti.

---

Pevač, mesto zapisa i napomena

Prikupila, u leto 1933 god., Stanojka Marković, iz Žabara.

Žabare.

Reference

Izvor

• Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 8, 1933.; Petrović, Alaksandar: Narodno bajanje u nekim selima Kragujevačke Jasenice, str. 87.