[Pošla je (Mara) na reku Belicu]
Pošla je (Mara) na reku Belicu,
da napoji sitnu stoku,
da probeli belo platno;
al’ su bile vile vodu zabranile.
(Mara) nije znala 5
pa si stoku napoji,
pa si platno probeli,
pa si vile dočeka.
Al’ ju vile zatekoše,
pa se vile naljutiše, 10
pa joj stoku razjuriše,
belo platno pocepaše,
nakaljaše, pocepaše,
pa ju na zam oboriše,
pa joj s’ves’ oduzeše. 15
(Mara) plače i po reku se valja
koliko igde može,
živa ostat ne može.
Al' ju čula božja majka,
čula i zapitala: 20
- Što ti je, (Maro),
što ti plačeš i po reku se valjaš,
ta ne tegljiš kući da si ideš?
Ona joj se pretužila,
k’o što istin' bila: 25
- Fala tebe, božja majko - bogorodice,
kad si došla i zapitala.
Ja si pojdo na reku Belicu,
da napojim sitnu stoku,
da probelim belo platno. 30
Al’ su bile vile vodu zabranile,
da se stoka ne poji,
da se platno ne beli.
A ja nesam znala,
pa si stoku napoji, 35
pa si platno probeli,
pa si vile dočeka.
Al’ se vile naljutiše,
pa mi stoku razjuriše,
belo platno nakaljaše, 40
nakaljaše, pocepaše,
u vetar ga odnesoše.
Za njeg ne bi ni žalila,
al’ me u glavu udariše,
pa me na zam oboriše, 45
pa mi sves’ oduzeše,
pa si kuću ne vidim,
pa si ljudi ne poznavam;
za toj plačem i po reku se valjam
kolko igde mogu, 50
živa ostat’ ne mogu.
Božja joj majka slobodu dade:
- Ne boj se ti od toj (Maro),
nesu tebe vile uvatile,
neg’ su suve vetrovite namerske babice, 55
što vataju staro i mlado,
i muško i žensko.
Nego ti se od toj ne boj:
ti da ideš u (Đurinci) kod (Borka) basadžiju,
on znaje od suve vetrovite babice da baje, 60
što vataju i staro i mlado,
i muško i žensko.
On će tebe prebajati,
s kitku bosiljak, što je boga molitvila,
(sa) strelu božju spremu 65
što je gospod zaoštrio,
(s) laku metlicu, žešku mašicu,
oštru britvu, što zateče tuj zaseče.
Na (Borka) je laka ruka,
u (Borka) je blaga duša, 70
on će s ruku da odma’a,
a sas dušu da oduva,
a s metlicu da odmete,
a s britvicu da odelja;
će ostane lako kako lako pero, 75
čisto kako čisto srebro,
blago i preblago kako presno mleko.
Ustu, ustupi, natrag se vrni!
Još božja majka u govoru beše,
stiže (Borko), donese kitku bosiljak, 80
što je boga molitvila,
strelu božju spremu,
što je gospod zaoštrio,
laku metlicu, žešku mašicu,
oštru britvu, što zateče, tuj zaseče. 85
Tajni basan zabajao,
od zlo otimao,
od boga odmolio,
od smrt otkupio.
Sve je boljke smamio i skupio, 90
suve babice na stranu odbio,
pa i nji raspratio,
od grada do grada,
u Vlaško po vlaške devojke,
u Madžarsko po madžarske devojke, 95
od Dunav do Dunav, do Belo more,
od Belo more na Ledeno more.
Na vazduk more prejdoše,
tam najdoše zlaćanu tepsiju,
u tepsiju riba zlatokrilka, 100
tam najdoše meka dušeka,
tam najdoše žeška jorgana,
tam najdoše meso da se jede,
tam najdoše krv da se pije,
tam otoše, tam i ostaše. 105
Onda se mane desnom nogom nazad i kaže:
Triše, natrag udariše,
vratile i’ ćurke i kokoške,
sivi volovi što ju lebom rane,
to je (Mari) lek
od danas do vek. 110
Ostade zdrava neg što je bila.
Ustu, ustupi, natrag se vrni!
(417, s. 29-31)
