Pohara Drekalovića
(godine 1714.)
Sanak snila lijepa đevojka
Na Kosoru u Drekaloviće
Na bijele dvore Petrovića
Mila snaha Jove Jovovića
Verna ljuba Marka Tomovića 5
Dobar sanak a u dobar danak
U subotu u oči neđelje,
Sanak snila pa se podignula,
Kapetanu Tomu govorila:
Mili svekre Tomo kapetane, 10
„Čudan li sam sanak snijevala
„Možeš li se sanu dosjetiti
„Obretoh se na vrh Vjetronoše
„Kad pogledah polje od Doljana
„Kod gizdave varoš Podgorice 15
„Al je cijo Doljan procvatijo
„Pa doleće soko tica siva
„Baš od Skadra grada bijeloga
„A za njim su orli bjeloglavi
„A za njima krstati orlovi, 20
„A za njima ptice u jatove,
„Te bijeli Medun [1] pritiskoše,
„Pa proteče voda od Površa,
„I proteče niz Drekaloviće
„I ponese kule i čardake 25
„Pa uvire u Bioče ravne,
„Polovina s' krvlju pomješana,
„A Uble je magla pritisnula,
„Pa lećahu krstati orlovi,
„Te u maglu ptice upadahu, 30
„Upadahu a ne ispadahu
„Pa kukahu dvije kukavice,
„Jedna kuka na naše dvorove,
„Ona druga na strika Ilije,
„Pa kukahu druge kukavice 35
„Na Liješta na selo krvavo,
„Jedna kuka kukavica crna,
„Na dvorove Boškovića Redža,
„Druga kuka kukavica crna,
„Na dvorove Perović Sinana, 40
„A druge su dvanajest kukale
„Na dvorove na Paunovića,
„Pa kukala druga kukavica
„Na dvorove Vujadinovića,
„A isteče krvava, Danica. 45
„Razbježaše krajevima zvjezde,
Pa joj veli Tomo kapetane:
„Oj snašice pitoma ružice
„Ja se mogu sanu dosjetiti,
„Već taj sanak nikome ne kaži, 50
„No ga kaži lednome kamenu,
„Nebi li se u kam skamenijo
„Sanak sluti za Drekaloviće,
„Da se hote Kuči poharati,
„I plemena naša satrijeti, 55
„Što si bila na vrh Vjetronoše
„Te je Doljan polje procvjetao,
„To će turci tabor učineti,
„Što doleće soko ptica siva,
„Od onoga Skadra bijeloga, 60
„To će biti skadarski vezire,
„Što su za njim orli bjeloglavi,
„To će biti carevi većili,
„I što za njim krstati orlovi,
„To će biti paše i begovi 65
„Što poteče voda od Površa,
„Te uvali niz Drekaloviće,
„Oće vojska ozgor udariti,
„Što je voda s krvi smiješana,
„Oće ginut Drekalović ljuti, 70
„Što je Uble tmina udatila,
„A lećahu krstati orlovi,
„Te u tminu ptice upadahu,
„Upadahu a ne ispadahu,
„Oće Kuči ginut sokolovi, 75
„Što kukahu dvije kukavice,
„Baš na naše prebijele dvore,
Poginuće Marko i Jovane,
„Ostaće te dvije, udovice.
„Opet što su dvije zakukale 80
„Na Liješta na selo, krvavo,
„Poginuće Boškoviću Redžo,
„Ostaće mu ljuba udovica,
„Da sve kuka kao kukavica.
„A što kuka kukavica crna, 85
„Na dvorove Perović Sinana,
„On imade Radosava sina,
„Ljepote mu u sve Kuče nema,
„Pa te mu ga izgubiti Turci,
„Ostaće mu ljuba udovica, 90
„Da sve kuka kano kukavica.
„A što druge dvanajest kukaju,
„Na dvorove na Paunovića,
„Na junačko pleme Čejovića,
„Poginuće Paunov Nikola, 95
„Cu dvanajest brata rođenijeh,
„Ostaće im ljube udovice,
„Da kukaju kano kukavice,
„A što kuka kukavica crna,
„Na dvorove Vujadinovića, 100
„Oće i njih pogubiti Turci,
„A Nikoli Vujadinoviću,
„Što no kuka kukavica crna,
„Ostaće mu ljuba udovica,
„Što isteče krvava Danica 105
„Razbježaše krajevima zvjezde,
„Razbježaće roblje Drešhovića,
„Poć će naše roblje po svijetu.
U tu riječ koju govorahu,
Knjigu pope Bojoviću piše, 110
Iz nahije iz Šabanovića,
Pa je šilje put Drekalovića,
A na ime Jovoviću Tomu,
Ovaku mu riječ govorijo:
„Na znanjeti mili brate Tomo, 115
„Eto idu dva bega Bošnjačka,
„Beg Čengića i beg Ljubovića,
„Na Zlaticu i Ograđenicu,
„Tun će Turci tabor učiniti,
„Pa otalen u Drekaloviće, 120
„Arslan baša Mahmut Begoviću,
„Na zelenu njivu Tabačicu,
„Ide tamo na vrh od Doljona,
„Tun će paša tabor učinjeti,
„I na Kuče vaše udariti, — 125
„Eto ide skadarski vezire,
„Na Fundenu na Kučku krainu
„Na bijelu kulu Rašovića
„Tun će paša tabor učinjeti,
„Pa će otlen na Drekaloviće, 130
„Eto Biba latiniie grede
„Pravo ide Zatrijepču tvrdu
„Da ulježe selu Orahovu,
„Orahovu selu nevjernome!
„U kojemu izdajice žive, 135
„Eto idu dva Šabanovića
„Od prostrana Plava i Gusinja
„Pravo idu niz Vasojeviće
„Hoće udrit na Drekaloviće
„Eto ide Spuški kapetane, 140
„Pravo ide na Bioče ravne,
„Hoće i on na Drekaloviće,
Tek je knjigu bijo proučijo
Al druga iz Turaka dođe
Od silnoga paše carevoga, 145
Ište harač od Drekalovića
Ovako se njemu pozdravio:
„Pozdravljam te kapetane Tomo,
„I sve listom u Drekaloviće,
„Pokupi mi hiljadu ovnova 150
„Tri stotine ornijeh volova,
„I trideset mladijeh nevjesta
„Sve od roda iz Drekalovića,
„A pored nji dvije popadije!
„Popadiju popa Čejovića 155
„I tu drugu popa Petrovića,
„Pokupi mi para iz naroda
„Gotovijeh sedamdeset ćesah,
Kad je knjigu Tomo proučijo,
Na dogovor Kuče pokupijo, 160
Pa im Tomo bijo besjedijo:
„Ah za bosa Kuči braćo draga,
„Hoćemo li harač odpraviti?
Njemu veli Perović Sinane,
„Brataniću Tomo Jovoviću, 165
„Da je nešto zapelo za blago,
„Ja bih dao sedamdeset ćesah
„I cijele Kuče odkupio,
„No će grdni ukor ostanuti
„Pitaće se u potonje doba, 170
„Što je bilo i što se činjelo
„Pa je ljepše nama poginuti,
„No Turcima harač opremiti
Al govori Paunov Nikola
„Poginuću a dati ga neću.“ 175
Pa Nikola sitnu knjigu piše
Te odpravi knjigu u Turaka
Ovako se njima pozdravio:
„Harač tebe pašo nedajemo
„Pastiri vi nedaju ugiče, 180
„A rataji nedaju volove,
„Mlada momčad sestre nepuštaju,
„Bismo dali dvije popadije,
„No popove ko će raspopiti,
„Ko će služit božju leturđiju, 185
„No tražite što ste naumili,
Knjiga pravo u Turaka pođe
I viđoše što im Kuči pišu,
Pa se otlen podignula vojska
I od svuda udarili Turci — 190
Edna vojska Medun ppitisnula,
Druga vojska na Kosor bijeli,
Treća vojska Orahovu pođe,
A četvrta niz Vasojeviće,
Velika je sila pritisnula, 195
Da haraju sela i plemena,
Da prelaze sve Drekaloviće,
A Kuči su listom ustanuli,
I na Turke složno udarili,
Ubiše se ognjem iz pušaka, 200
Puška puca nikad neprestaje,
Sve je Kuče tama uvatila,
Od brzo ga praha i olova,
No se žalost velja učinjela,
Ko ne bješe iz Drekalovića, 205
Svakoji je pušku obrnuo!
I na Kuče hrabre udarijo,
Ima Kuča dvadeset stotina,
Sve vojnika kao vatre žive,
A Turaka petnajest hiljada, 210
I druga su braća ustanula,
Sa Turcima na Drekaloviće,
Bez jadnoga đoga Jovanova,
On je dao život za poštenje,
Jer je radi bio poginuti, 215
Nego turski barjak prifatiti,
Boj trajao tri bijela dana,
Svi se klaše kao sokolovi,
Ko će sili božijoj odoljeti,
Kog izcjeći silu u Turaka, 220
Izgoreše sela i plemena,
I žalost se velja učinjela,
Od Koma su Turci udarili,
Pa im bjele dobježaše ovce,
Gornja ih je vojska doćerala, 225
I sa šnjima roblje svakoliko,
Tun se roblje Kučko okupilo,
A skočiše Kuči sokolovi,
Da obrane roblje od Turaka,
Da ih žive ne pokolju Turci, 230
Malo stade gusta magla pade,
Od brzoga praha i olova,
Ubiše se obadvije vojske,
Od krvi je potekla rijeka,
Slijeva se u Moraču hladnu, 235
Bijući se po megdanu vojske,
Al je sila Turska nadjačala,
Te bijele ovce plijenila,
Posjekoše sto i trideset glava,
Ranjenijeh ima polovina, 240
Er s' u živu vatru ugreznuli,
Da ne pušte roblje u Turaka
Posjekoše Marka i Jovana,
I junaka Boškovića Redža,
Posjekoše lijepu deliju. — 245
Baš deliju Perović Sinana,
Posjekoše Paunov Nikolu,
Su dvanajest njegovijeh brata.“
I Nikolu Vujadinovića,
Kuči njima izgubiše vojske, 250
Valjanijeh hiljadu Turaka,
Ranjenijeh ni broja se ne zna,
Muški su se klali i ćerali,
Al za fajdu Turci zadobiše,
I sve Kuče ognjem izgorješe, 255
Njinu zemlju Turci pritiskoše,
Kučko roblje pođe put Rovaca,
A otalen lomnoj Gori crnoj.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
