Potočara
| Potočara Pisac: Jovan Grčić Milenko |
| (idila) |
U zelenoj dolji potočara mala
Razbacuje kapi od srebrnih vala,
Od svuda je ljubi hladovito granje
Baš kȏ da joj čuva tiho klepetanje...
Tika, taka, tik!
Tik, taka, tik!
Mlinareva ćerka zaspala u hladu,
A šta u snu sneva, to curice znadu;
Nad glavom joj njiha javorika granje,
Kȏ da na nju stresa ptičije pevanje...
Ćiju, ćiju, ći!
Ći, ćiju, ći!
Lahorić, nestaško, ud’rio u šali,
U nedra joj viri, šaputajuć’ hvalu;
Uz šapat se dala i pčelina zujka,
Pa kȏ da je pita: da li slatko bujka?
Zuja, zuja, zu!
Zuj, zuja, zu!
A diklica mlada bezbrižljivo drema,
Nestašnih momaka u blizini nema.
Usne joj se smeše... nadimaju grudi...
Hej kolo, ne cvrči, da se ne probudi!
Taka, taka, tik!
Tik, taka, tik!
Gle, opet se smeši... Čudno nešto sniva!
Valjda u snu momče slatko je celiva...
Ljubi, ljubi, vojno, ljubi i ti, sanče,
Dok je ne poljubi — zlobno zuzukanče!
Zuja, zuja, zu!
Zuja! —
„Joj!” podskoči mlada; više se ne sniva:
Čudno usna bridi kad pčela celiva...
Čudno je i momče — žalosni mu dani! —
Kad nije na javi — da curu odbrani!
Jao, jao, jo!
Jo, jao, jo!
Potočara mala srdito se kreće
I pčelicu grdi što rasplaka cveće.
Pod točkom joj šurnim zaprštali vali:
Za curicom tu će srce da iskali!
Tika, taka, tik!
Tik, taka, tik!
Tika, taka, tika, taka,
Tik, tak — tik!
Izvor[uredi]
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 75-76.
|