Potezali goru da bi im bila bliža drva

Što ćemo ljudi, Bog vi i bracka! zaviče knez seoski svojim seljanima odrijesmo sebe i svoje žene donoseći iz one ojađele gore daleke drva, otkad opustošismo sekući po selu i okolo sela; nego hajte da se poslušamo, da svaki sutra ko može dođe i da donese ko gođ ima užeta i konopa pa da onu goru opašemo i svi složno potegnemo ne bismo li je kakogod primakli k selu. Dobro govoriš, kneže, duše mi! poviče pop, te oni tako i učine. Sutridan evo pod gorom muško i žensko, nadovežu konope, opkole goru i počnu je potezati, no ni s mjesta. Narod poviče: Ma što ti, pope, stojiš zaludu, spopala te groznica! Što se dajbudi ne moliš Bogu da nam danas al' ikad pomogne? A zar ne čujete, čudo vas grdilo, da se odrijeh moleći, ali sve uzalud, jer je Bog može biti sad u nekakvom višem poslu, ili je među vama prošle noći kogođ zgrešio, te nam se ošteti jutros posao!