Posle mitinga

Posle mitinga Pisac: Branislav Nušić

     Biće nešto više od dve hiljade godina kako ja posećujem razne mitinge i zborove. Bio sam na onome poznatome mitingu, na kome smo doneli rezoluciju i osudili izdajničko držanje Isusa Nazarećanina; bio sam na onome mitingu kad smo popeli Petra Amijenskog na magarca, a posle, na onome mitingu, kad su popeli mene na belog konja, kao i na svima ostalim mitinzima staroga, srednjega i novoga veka. I, ako hoćete da vam se ispovedim, povodom mitinga i rezolucija, ja sam i izrekao onu poznatu moju reč: „Sve je to već jednom bilo!...”
     Pa ipak ima neke razlike između nekadašnjih i današnjih mitinga, i ta razlika po svoj prilici potiče sa pismenosti. Pre, dok smo bili nepismeni, mi smo rezoluciju, koju bi doneli na mitingu, da je ne bi zaboravili, odmah izvršavali; sad otkako smo pismeni, te možemo napisati šta želimo i šta hoćemo, sad nam je već lako. Desi nam se kakva nepravda ili nevolja, a mi se zberemo na miting, izrazimo gnušanje, napišemo to na papiru i onda metnemo lepo u arhivu, uvereni da se to ne može ni izbrisati ni zaboraviti.
     A, najzad, i pravo je da bude neke razlike između nekadanjih i današnjih mitinga i rezolucija. Jer, zamislite kako bi to izgledalo da se na onome mitingu na Orašcu, 1804 godine, radilo kao danas? Ako tu sliku ne umete sebi da predstavite, evo ću vam je izneti.
     Zamislite dakle miting sazvan na Orašcu na dan 20 januara 1805 godine. Otvara ga g. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom i predlaže da se g. Đorđe Petrović, zvani Crni, izbere za predsednika mitinga.
     G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i, blagodareći zboru na poverenju, daje reč jednome od sazivača, gospodinu Stanoju Glavašu.
     G. Stanoje Glavaš: Braćo. Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Do duše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, u toliko pre, što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, preko svojih predstavnika ubedila da time, što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!) S toga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija u kojoj bi oe izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa! (Dugotrajno: Tako je!)
     G. Kara-Đorđe: Koekude, ima reč gospodin Đuša Velićević.
     G. Đuša Vulićević: Ja oe, u glavnome, slažem sa mislima ko]e vam je izneo moj poštovani predgovornik, gosjpodin Stanoje Glavaš, i imao bih samo da učinim jednu dopunu njegovom predlogu. Nas kolju, taj fakt stoji, ali mi ne možemo, za ljubav jedne takve sitnice što će nas pet šest hiljada nataći na kočeve, remetiti mir na Balkanu, koji Evropa želi da očuva. Stoga sam ja da naša rezolucija ne bude napisana raspaljivim tonom, već ozbiljno i dostojanstveno, kako bi sobom kazivala da je izraz ljudi koji rado pristaju da sede na kočevima i da vise obešeni o kruške, za ljubav mira koji Evropa želi. (Tako je! Tako je!)
     G. Kara-Đorđe: Gospodo, pozivam gospodina
Janićija Đurića da pročita nacrt rezolucije. Izvolite gospodine Janićije, po duši vas, pročitati!
     G. Janićije Đurić: (Čita nacrt rezolucije koja glasi):
Građani svih redova, sakupljeni na današšem mitingu na Orašcu, a po saslušanju svih govornika, jednoglasno konstatuju:
     1. da je usled anarhije, koja je ovladala u turskoj imperiji, doveden u pitanje opstanak naš;
     2. da je poslednji pokolj, koji je izvršio dahija Aganlija u Beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterana nezaštićena srpska sirotinja, izazvao silno uzbuđenje kod nas sviju
     3. građani srpski, okupljeni na mitingu, naj odlučnije dižu svoj glas protivu nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskoga življa u Turskoj.
     4. Poziva se ceo narod da, bez obzira na veličinu žrtava koje će podneti, preduzme sve i najenergičnije mere za brzu zaštitu našega življa u tursjkoj imperiji.
     G. Kara-Đorđe (po pročitanju): Prima li se ova rezolucija? (Svi jednoglasno: Prima se.)
     G. Kara-Đorđe: E, sad, koekude, pozivam vas da se mirno i dostojanstveno raziđete svojim kućama, a mi ćemo ovu rezoluciju staviti u arhivu manastira Blagoveštenja, kako bi bila sačuvana za potomstvo.
     (Dugotrajno odobravanje.)
     Eto tako bi taj miting izgledao, da je tada rađeno kao danas. A kako bi mi danas izgledali, da je takav miting bio tada?