Posle Albanije

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Posle Albanije
Pisac: Vladislav Petković Dis


Vladislav Petković Dis.jpg


                  
POSLE ALBANIJE

Tako nas ostavi sloboda i sreća,
San velikih dana i pobede hor.
Mesto glavu s vencem, poraze na pleća,
A umesto majke lepe kao bor —

Mi, sinovi njeni, vitezovi stari,
Deca smo nesreće i lutanja zlog!
Nečuvene patnje nebo nam podari,
Patnje što ne vide ni čovek ni Bog.

A bili smo divni mi, mezimci slave.
Strah smo zadavali dušmaninu svom.
Imali smo dušu i krv rase zdrave.
A sad? Ko smo sada? I gde je naš dom?

Eno, po klancima jedan narod ceo
Radi sliku pakla — koža je i kost.
I korenje jede kao hlebac beo,
A smrt mu je radost, dobrodoš'o gost.

Gle njegovog doma! Glad izrasla svuda.
Tu se čaša žuči ispija do dna.
Mru grobovi svetli, mre i sveta gruda,
Deca mru s osmehom kraj majki bez sna.

Sve što god je im'o sve je Srbin dao.
Sad bez zemlje svoje, al' još za nju mre
A mrak i crni užas Otadžbinom pao.
On čeka, jer ume da preživi sve.

Nek čeka! Jer on je nekad rek'o ovo:
“Zlu svakome mora jednom doći kraj.”
Nek čeka! Jer ide sasvim doba novo,
Sasvim nova mis'o, sasvim novi sjaj.

Januara 1916. god



Izvori[uredi]

  • Vladislav Petković Dis: Sabrana dela, Knjiga prva Poezija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, strana 194.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladislav Petković Dis, umro 1917, pre 105 godina.