Poslednja reč
I skršila se ljubav koja stvara
I ugasila se lula nove vere,
Kad mrak s nebesa htela je da stere.
Nad trošnom humkom nadanje se zgara.
To beše razmah mržnje i uzdanja
Kad bratski nedug srce uskoluta,
Kad požar časti svest i misli guta
I kad zanemi govor pokajanja.
To beše odjek zadavljenog maha,
Kad crni vidik pogled rase mrči,
I niz nevinih u ropcu se grči
I ponos trune bez reči, bez straha.
Jer u čas ovaj uzburkanih dneva,
Ti vide bleda, uplašena lica
Što iznad brda, stenja i ravnica
Čeznu za nebom i nad grobljem oceva.
Njin pogled beše kô uperen u te,
Ti si mu hteo doneti spasenja.
No steg se sruši smelog Uverenja,
Da nedočeta ostvarenja ćute.
1913
