POSETA
Hodi moje zlato, ciča steže,
Drkću zvezde, ti'o Sever piri,
Stražarev se noćni rog razleže,
Pusta, hladna zimska noć se širi.
Tvoju kosu belo inje kiti
Strepiš, stojiš tako neodvažno —
ja ću dahom inje otopiti
I zgrejati tvoje lice vlažno.
I pričaću brige svome zlatu
A ti meni strepnje, mlade rane —
Sve dok teret u tihom šapatu
Na poljupcu nemom ne izdane.
