Poručio Zdravko iz goricu
da mu idu momci i devojke,
da mu nose cveće i ručkove,
s nji’ da pojde i gajdar Jelenko:
on da sviri, oni da igraju. 5
Beleške
Dr Vladan Nedić (u jednom pismu): „Đurđevdanska“ (Poručio Zdravko iz goricu) rekao bih da krije spomen o staroj žrtvi — to su oni „ručkovi“, koji su Vam se učinili neobični. Biće da je Zdravko zamenio Đurđa, a Đurađ svakako paganskog prolećnog boga“. Pesmu slične sadržine donose Momčilo Zlatanović i Staniša Tošić u zborniku „Čudno drvo“ — lirske narodne pesme jugoistočne Srbije — („Gradina“, Niš, 1971, str. 126).
Reference
Izvor
Ljubiša Rajković Koželjac: Dvori samotvorni (narodne umotvorine iz srednjeg Timoka), Zaječar, 1972., str. 10.
