Poruka (Simo Popović)
| Poruka Pisac: Simo Popović |
1.
O slavuji, što igrate
Sa grančice na grančicu:
Da l’ ste vid’li, da li znate
I umilnu moju pticu?
Ta lepa je, divotna je,
Divnija je od vas svake!
Znaćete ju, jer jedna je —
Nebo, zemlja nema take!
Pa idite do nje časom,
Odletite lako, lako,
Pa joj pojte milim glasom:
Jošte ljubi jako, jako!...
2.
O vihori, lakih krila,
Kuda tako vi letite?
Znate l’ gde je moja mila?
Da ju milu pozdravite.
Prigrl’te joj telo mlečno,
Poljubite lice belo,
Kažite joj, da je večno
Ljubi srce, što je svelo.
Odnes’te joj pesmu moju,
Šapnite joj tiho, lako,
I slavuji njoj već poju:
Još te ljubi jako, jako!...
3.
Suze moje, dignite se
U oblake natuštene,
Nek vas oblak tam’ ponese
Na prizore duše njene.
Pa k’o rosa jutra blaga
Spustite se njoj na cveće,
Videće vas duša draga,
Al’ za celo poznat’ neće.
Pa kad dođe cvet da bere
Šapnite joj tiho, lako. —
Nek se seti tvrde vere:
Još te ljubi jako, jako!...
Izvor[uredi]
1866. Vila. Godina druga, broj 51, str. 812.
|