Poremećen plan/5
V POJAVA
(SREĆKO, NADA, DRAGA, STEVIĆKA i MILIĆKA)
SREĆKO (zastane na vratima, za se): Kakva je ovo galama?
DRAGA (Nadi): Pa ipak sve... sve ti je uzaludno... On mora odmah zavoliti — mene.
SREĆKO (za se): Aha, ovo je govor o meni!
NADA: Ja ti opet velim, da ću mu biti daleko milija.
SREĆKO (kao prije): Šta? Još se inate zbog mene?
DRAGA: To ćemo viditi!
SREĆKO (za se): I 'oćemo bogme... Ja volim tebe...
NADA: Baš ćemo viditi.
SREĆKO (kao prije): Ko zna! ... Volim ja i tebe...
DRAGA (ponosito): Ja ću glavom biti sučevica.
SREĆKO (za se): Vraga! Ja nisam sudac.
NADA (ponosito): Naprotiv: Ja sam daleko priličnija za sučevicu.
SREĆKO (kao prije): E, ove hoće silom da me naprave sudcem.
DRAGA: Čim ovđe dođe, ja ću mu se prestaviti: Draga Stevićka i počeću razgovor s njime.
NADA: Ali ako ja budem brža...
MILIĆKA: Da, da, ti budi brža!
STEVIĆKA: O, Draga je i suviše brza. Vjerujte vi meni, da će on uzeti stan samo zbog Drage...
MILIĆKA: Vjerujem, ali kad Nade ne bi bilo na svijetu... Ovako ti je svaka nada uzaludna.
SREĆKO (za se): Šta naopako? Ta oni govore o sudcu, što hoće da uzme stan ovđe! O mene budale! ... I ja da ga primim u svoju kuću? Ta one su se zaljubile u njega prije nego što je došao, a šta će tek kašnje biti...
NADA: Ja ću mu uvijek pjevati...
DRAGA: A ja ću ga razgovarati...
SREĆKO (kao prije): Do sto đavola! Jedna će mu pjevati, druga ga razgovarati, a meni ne ostade ni jedna... (Dosjeti se). Ali znam šta ću! Lako ću ja njemu zamrsiti konce! (Nakašlja se).
SVI (trgnu se): Srećko!
SREĆKO: Jest, ja sam. Došao sam, da vam kažem da će gospodin sudac brže doći... Ali znate... da vam kažem... on je malo gluv...
SVE: Gluv?
SREĆKO: Da, ili bolje reći, ne čuje dobro.
STEVIĆKA: No to ništa ne smeta. — Šta veliš Draga?
DRAGA: Ja bi’ volila da nije gluv...
STEVIĆKA: Ali i ovako?
DRAGA: Ne smeta ništa. Ja ću bolje vikati, kad mu uzgovorim.
MILIĆKA (Nadi): Ako je lijep i mlad, dozvoljeno mu je da bude gluv... To nije šteta...
NADA: Nikako nije! ... On će ipak čuti moje pjesme.
MILIĆKA (povuče Nadu): Hodi ovamo, pa pjevaj! Čim ti čuje glas, zavoliće te, (Odvuče je u svoju sobu, odakle se odmah čuje Nadina pjesma):
Vjetar duše, alkatmer miriše,
Dragi dragoj doći ne mogaše,
Dragi dragoj sitnu knjigu piše:
Draga moja jesi l’ se udala?
STEVIĆKA (prije nego pjesma počne): A ti, Drago, hajde za šivaću mašinu, pa klepeći što možeš bolje. Moramo ih zaglušati... (Odvuče je u svoju sobu, a odmah se zatim čuje klepet mašine).
|