Ponos
Tri dana s tugom diže se i leže
I skrušen ćuti Grad prazan i čezne,
Dokle na Kosovu sve u krvi grezne,
I gvozden lanac carstvo nam priteže.
Tri dana kule behu suza pune,
Sa njih zalud oči za glasnikom glede,
Vaj, pod njima celo jedno carstvo trune.
Užas starce hrabri, dok neveste sede.
I treći dan sva nejač u plač grunu,
Jauknu pred Dvorcem nad srušenom slavom.
Videlo je zlatnu izmrvljenu krunu,
Osetila lance na svom telu zdravom.
Jugovića Majka, skamenjena strahom,
Silazi niz stube, a bez suze jedne.
I tajac se prostre. Kao jednim dahom
Diše sve, a oči za utehom žedne.
Kroz gomilu prođe da veru ojača,
U Crnome velu, a bez jedne reči.
I zaćuta drhtaj prigušena plača.
...Tako Majka slabe i beznadne leči,
Jedina sem Moći što nemo korača.
1912
