Polazak Like Mustajbega u svatove Čelebić Hasanu
0001 Piće piju primorski serdari,
0002 U Primorju gradu bijelome,
0003 Redom piju kranjci u mejhani.
0004 Posjedala uzvišna gospoda,
0005 U vrh sjede do dva pobratima,
0006 Jedno pobro mlad zadarski bane,
0007 A do njega herceg Novljanine,
0008 Pa do njiha uzvišna gospoda,
0009 Generali i mladi serdari.
0010 Jandat sjedi devet lacmanina,
0011 Piju piće razgovaraju se.
0012 O svačem su eglen zametnuli,
0013 O junaštvu i o dobri konji.
0014 Neko sebe fali u mejhani,
0015 Neko fali ata na jaslima,
0016 Neko s’ fali ostarilom majkom,
0017 A sve šuti od Novoga bane,
0018 Nit on fali sebe ni paripa,
0019 Već’ okiso glavu obisio,
0020 Ni s kim bane da divani neće.
0021 A pita ga od Zadarja bane:
0022 „Pobratime od Novoga bane,
0023 Što s’ okiso glavu obisio,
0024 Što ti ni s kim da divaniš nećeš,
0025 A ne fališ sebe ni alata,
0026 Kad mi znamo, da si junak pravi“.
0027 A veli mu od Novoga bane:
0028 „Pobratime od Zadarja bane,
0029 Što me pitaš u pjanoj mejhani,
0030 Kada znadeš šta je i kako je.
0031 Mene pobro gerzovanje progje,
0032 Još se pobro oženio nisam,
0033 Meni pobro četrest godina.
0034 Moreš ono utuviti vrime,
0035 Kad sam sišo na doljne Kotare,
0036 A do kule Mirkovića Pavla.
0037 Ja zaprosi Jefimiju mladu,
0038 Jefimiju Mirkovića Pavla.
0039 Prsten dado, svadbu ugovori.
0040 Dok divojku pobro prstenova,
0041 Ja potroši trišta madžarija,
0042 Pa ja sido do Herceg Novoga,
0043 A da kupim kićene svatove.
0044 Za to ljuta zmija podpazila,
0045 Ljuta zmija Kurtagić Hasane,
0046 Od Gospića ispod Perušića,
0047 Da doćera debela đogata
0048 Na Islame, na doljne Kotare,
0049 A do kule Mirkovića Pavla.
0050 I ujagmi mladu Jefimiju.
0051 Pa je ne sće svesti do Gospića,
0052 Ne ćede se oženiti s njome,
0053 Već je snese na Udbinu ravnu,
0054 Pokloni je Hamzi ciganinu,
0055 A za potkov u đogata svoga.
0056 Ta se radost na žalost okrenu,
0057 Pa tom prošlo dvi godine dana,
0058 Opet sido na Kotare ravne,
0059 A do kule Canković Ilije.
0060 Ja isprosi Anu Cankovića,
0061 Prsten dado, svadbu ugovori.
0062 Dok isprosi Anu Cankovića,
0063 Ja potroši trista madžarija,
0064 Pa ja sišo do Herceg Novoga.
0065 Da pokupim kićene svatove.
0066 Opet za to zmija podpazila,
0067 Ljuta zmija Hasan Kurtagiću.
0068 Opet šćera debela đogata,
0069 Na kotare kuli Cankovića,
0070 I ujagmi Anu Cankovića,
0071 I ta s’ radost na žalost okrenu
0072 Niti se sće do Musića bjela,
0073 Da s’ oženi s njome na Udbini,
0074 Već je snese na široku Liku,
0075 Poklonu je Mehi bojadžiji,
0076 A za šaru u đogata svoga.
0077 Po tom prošle dvi godine dana,
0078 Ja posido debela alata,
0079 Pa ja sido selu Čekićevu.
0080 A do kule braće Jugovića,
0081 Pa isprosi Anđu Jugovića.
0082 I tu curu pobro prstenova,
0083 Ja potroši trista madžarija,
0084 Pa ja sido do Herceg Novoga.
0085 Da pokupim kićene svatove,
0086 I za to je zmija podpazila,
0087 Ljuta zmija Hasan Kurtagiću.
0088 On doćera đogu koga, veli
0089 Do malena sela Čekićeva,
0090 I ujagmi sestru Jugovića,
0091 Odvede je na široku Liku.
0092 Ni tu Hasan ne sće oženiti,
0093 Već je snese na Udbinu ravnu,
0094 Poklonu je Omeru krčmaru,
0095 Za dvi čaše rumenoga pića.
0096 I to bi ti mala šala bila,
0097 Već je Turčin jemin učinuo.
0098 Zakleo se dinom i amanom,
0099 Da se bane oženiti neće,
0100 Dok je živa Kurtagić Hasana,
0101 Pa ja ne znam što ću od života“.
0102 Kad te bane razumio riči,
0103 Pa on veli Novljaninu banu:
0104 „Pobratime od Novoga bane,
0105 Sad ću tebe pobro oženiti.
0106 Evo pobro od Novoga bane,
0107 Evo duka mladije serdara,
0108 U svakoga mladije sestara,
0109 Svaki će ti sestru poklonuti.
0110 Koju ’š pobro kitli divičicu?
0111 Ho ’š li pobro od Novoga bane,
0112 Evo duke Nikole serdara,
0113 U njeg ima sestra na odžaku,
0114 Lipa Ninka sveg rimluka dika,
0115 Da je ljepše u Kotari nejma,
0116 A neboj se Hasan Kurtagića,
0117 Dok je živa bana Zadranina.
0118 Ja ću t’ biti kume kod divojke,
0119 A prekumak Srgjaniću Pavle,
0120 Svat će biti Mihajlo vojvoda.
0121 Ja ću povest sedam lubarada,
0122 Uz lubardu vrći po hiljadu,
0123 Oko kule šanac iskopati,
0124 A u šanac nasuti soldate,
0125 Pa ne boj se Hasan Kurtagića,
0126 Neće moći kuli Nikolinoj“.
0127 To je pobro pobru poslušao,
0128 Od Nikole sestru zaprosio,
0129 Zaprosio, pa je isprosio,
0130 Prsten dao svadbu odredio,
0131 Stala svadba trista madžarija.
0132 Kad Nikola sestru poklonuo,
0133 U velike misli udario,
0134 Pa se sprema Nikola Serdare,
0135 Pa on krenu na Staparje ravno,
0136 A do kule svoje od kamena.
0137 Kad s’ Nikola kuli pomolio,
0138 Opazi ga sestra na odžaku,
0139 Pa pred brata izšetala svoga,
0140 Dočekala brata na vratima.
0141 Kad pogleda Ninka divičica,
0142 Al joj bratac čehru prominuo.
0143 Pitala ga sestra na avliji:
0144 „Brate dragi Nikola serdare,
0145 Što s’ u licu boju prevrnuo.
0146 Da se nisi s kime zavadio,
0147 Ja da nisi pićem prećerao,
0148 Da te nije mejdan poklopio?“
0149 A Nikola sestri govorio:
0150 „Sestro moja u mene jedina,
0151 Nisam sestro pićem prećerao,
0152 Nit se skime jesam zavadio,
0153 Nit je mene mejdan poklopio,
0154 Već sam tebe sestro poklonuo,
0155 Poklonuo Hercegliji banu,
0156 Ti ćeš biti banica gospoja“.
0157 Kad te riči Ninka razumila,
0158 Grohnuše joj suze od očiju.
0159 A veli joj Nikola serdare:
0160 „Sestro moja u mene jedina,
0161 Što ti suze idu od očiju,
0162 Ti se ne boj Kurtagić Hasana,
0163 Neće tebe Hasan ujagmiti,
0164 Jer će doći sedam lubarada,
0165 A uz svaku doći po hiljada.
0166 Oko kule šanac iskopati,
0167 A u šanac nasuti soldata.
0168 Kum će biti od Zadarja bane,
0169 A prekumak Srgjaniću Pavle,
0170 Svat će biti Mihajlo vojvoda“.
0171 Kad te riči Ninka razumila,
0172 Ona bratu svome govorila:
0173 „Brate dragi Nikola serdare,
0174 Ja banica nikad biti neću,
0175 Preko vjere ja za bana poći.
0176 Ja sam drugom vjeru utvrdila“.
0177 Kad Nikola sestru razumio,
0178 Pa on kuša sestru na avliji;
0179 „Sestro draga u mene jedina,
0180 Ja kome si tvrdu viru dala,
0181 Kaži bratu danas u avliji.
0182 Kome rekneš moja seko draga,
0183 Onom će te bratac poklonuti“.
0184 On prevari Ninku u avliji,
0185 Ja šta reče cura u avliji:
0186 „Brate dragi Nikola serdaru,
0187 Ja se jesam viri zavirila,
0188 Da ja mlada u Primorje neću,
0189 Dok je glave Hasan Čelebića,
0190 Od Gračaca Čelebića sina.“
0191 Kad Nikola sestru razumio,
0192 Pa on sestri svojoj govorio:
0193 „Sestro moja zmija te ujela,
0194 Što će tebi Čelebić Hasane?
0195 U Hasana nigdi ništa nejma,
0196 Potlje dobra dore od mejdana,
0197 I na njemu svitloga odila,
0198 I bijele kule u Gračacu“.
0199 Kad te riči Nina razumila,
0200 Ona veli Nikoli serdaru:
0201 „O moj brate Nikola serdaru!
0202 Nek u njega nigdi ništa nejma,
0203 Potlje mamna dora od mejdana,
0204 Jer će Hasan izjahati doru,
0205 Stirati ga na Staparje ravno,
0206 Ufatiti takog gospodina,
0207 Pa ga svesti na Udbinu ravnu,
0208 Pa će njega agom učiniti,
0209 Eto dosta i meni i njemu“.
0210 Kad te riči serdar razumio,
0211 Od sebe joj silu udario,
0212 Dva joj zdrava poletiše zuba,
0213 Dva joj mlaza krvi pocuriše.
0214 A fati se pletene kandžije,
0215 A pobiže cura sa avlije,
0216 Za njom skače Nikola serdare.
0217 A cura se hitra dogodila,
0218 Pa pobiže u svoju odaju,
0219 Oko sebe vrata zatvorila.
0220 Da vidimo Nikole serdara,
0221 Đe na vrata kilit navalio,
0222 On zaključa Ninku divičicu.
0223 Da vidimo Ninke u odaji.
0224 Đe je sjela kod džamli pendžera,
0225 Ona gleda gori Vučijaku,
0226 A sve kune Vučijak planinu;
0227 A neka te Vučijak planino,
0228 Tvoje brdo nikad ne listalo,
0229 Tvoje brdo u more propalo,
0230 Da je polje konju pod nogama,
0231 Da ja vidim kulu Hasanovu,
0232 Je li kod nje Čelebić Hasane“.
0233 Pa nastavi kleti Čelebića:
0234 „Moj Hasane srce iz njedara,
0235 Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0236 Da je mene bratac poklonuo
0237 Kopilanu banu Novljaninu“.
0238 Pa šarenu knjigu napravila,
0239 Šta je u njoj cura napisala?
0240 „Moj dragane Čelebić Hasane,
0241 Eto knjiga srce iz njedara,
0242 Moreš ono utuviti vrime,
0243 Kad smo prije vjere pritvrdili.
0244 Ja sam tebi dala obilježje,
0245 Moj Hasane trista madžarija.
0246 Ako si ih u piću popio,
0247 Halal ti je na obadva svita.
0248 Ako si se odužio duga
0249 Te ti ih je dužnik prefatio,
0250 Halal ti je na obadva svita.
0251 Ako si ih na ženu metnuo,
0252 E da Bog da ti je poželio,
0253 Brzo tebi Ninka na um pala,
0254 Pa ti sišo na Staparje ravno,
0255 Pa izveo mene do Gračaca.
0256 Znaš Hasane, srce iz njedara,
0257 Kad sam sišla selu Čekićevu,
0258 A do kule Bože kapetana,
0259 Tuj nas bilo trijest divojaka.
0260 Tuj si i ti dotiro dorata,
0261 Tuj smo opet vire potvrdili,
0262 I tuj sam ti dala obilježje,
0263 I tuj dado trista madžarija,
0264 Pa ti dala pero paunovo.
0265 Ako si ih u piću popio,
0266 Halalim ti na obadva svita,
0267 Ako ih je dužnik prefatio,
0268 I tako ću tebi halaliti.
0269 Ako si ih na ženu metnuo,
0270 Nikad ti ih halaliti neću,
0271 Brzo ćeš je aga poželiti,
0272 Brzo će ti Ninka na um pasti,
0273 Već Hasane srce iz njedara,
0274 U red će mi i svatovi doći,
0275 I doći će sedam lubarada,
0276 Na lubardu hiljadu soldata,
0277 Oko kule šanac iskopati,
0278 A u šanac nasuti soldade“.
0279 Kad je taku knjigu napravila,
0280 Lahko joj je knjigu sastaviti,
0281 Al’ je teško knjigonošu naći.
0282 Sjedi Ninka kod džamli pendžera,
0283 Pa sve misli i premišlja sama;
0284 Lahko b’ ona knjigonošu našla,
0285 Da joj nisu zatvorena vrata.
0286 Ona gleda poljem Staparskijem,
0287 Uz polje se sužanj pomolio,
0288 Upravio kuli Nikolinoj.
0289 Sve ga Ninka sejri sa pendžera,
0290 Dok pod kulu sužanj iskočio,
0291 Pa on prosi glavno dugovanje.
0292 A veli mu Ninka sa pendžera:
0293 „O Boga ti sužnje nevoljniče,
0294 Otkle jesi od kojega grada;
0295 Kako li se po imenu vičeš?
0296 Kome prosiš glavno dugovanje?
0297 Kome prosiš kome ga donosiš?“
0298 A veli joj sužanj sa avlije:
0299 „O čuješ me gizdava divojko,
0300 Kad me pitaš, pravo da ti kažem,
0301 Jesil’ čula Seidiju starog,
0302 Iz Udbine grada kamenoga
0303 Po imenu Sejdića Aliju,
0304 A ja prosim glavno dugovanje,
0305 Njekakvome Boži kapetanu.
0306 Kad divojka, te razumi riči,
0307 Ona veli Sejidić Aliji:
0308 „Ja Boga ti sužanj nevoljniče,
0309 Bi li mene nešto poslušao,
0310 A ja ću ti dati dugovanje.“
0311 A veli joj sužanj u avliji:
0312 „A bi gospe obadva mi svita“.
0313 Kad divojka riči razumila,
0314 Ona veli Sejidić Aliji:
0315 «Hoš’ li meni šarnu knjigu sniti
0316 A na ruke Čelebić Hasanu
0317 Do Gračaca grada bijeloga;
0318 A daću ti trista madžarija“.
0319 Kad to začu Sejidić Alija,
0320 I on veli Ninki sa avlije:
0321 „Daj mi Ninka knjigu šarovitu,
0322 I daj meni trista madžarija“.
0323 Kad te Ninka razumila riči,
0324 Ona sveza trista madžarija,
0325 U zlatnu ih ridu zavezala.
0326 I sa njima knjigu šarovitu,
0327 Pa niz prozor ridu otisnula.
0328 Kada Ale ridu prifatio,
0329 Pa on krenu poljem zelenijem.
0330 Osta Ninka na džamli pendžeru.
0331 Da vidimo Sejidić Alije,
0332 Sve je polje zečki preskakao.
0333 Već Aliju noćca ufatila,
0334 Đe će Ale konak učinuti.
0335 Al’ ga nigje ni činiti neće,
0336 Svu noć Ale goru putovao,
0337 Dok Vučijak goru premetnuo,
0338 Već mu sunce pero pomolilo,
0339 Pomoli se polju Gračačkome.
0340 Ko će Alu prvi ugledati,
0341 Ugleda ga Čelebić Hasane,
0342 Jer je Hasan rano uranio
0343 Pa on sjeo kod topla pendžera,
0344 Pa on srče kafu iz fildžana,
0345 Samurli se ćurkom obgrnuo.
0346 Da vidimo Sejidina sina,
0347 Kada dojde Čelebića kuli,
0348 Pa on viče Čelebić Hasana.
0349 Ispadoše momci iz ahara,
0350 Pa kazaše Čelebić Hasanu,
0351 Da ga traži nevoljan prosjače.
0352 A veli mu Čelebić Hasane:
0353 „Poved’ te ga meni u odaju“.
0354 Uvedoše Sejidića Alu.
0355 Kada Ale ugje u odaju,
0356 Pa Hasanu turski selam viknu,
0357 Njemu Hasan natrag odprimio,
0358 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0359 Tad se fati Sejidiću Ale,
0360 Pa mu dade knjigu šarovitu.
0361 Kada Hasan knjigu pregledao,
0362 Smrče mu se čelo na četvero,
0363 Oči mu se krvi nadoliše,
0364 Digli mu se uz vilicu brci.
0365 Na njemu se dlaka ispravila,
0366 Ko na vuku prosinca miseca,
0367 Pa on skoči na noge lagahne,
0368 Pa on veli Sejidiću Ali:
0369 „Ja boga ti sužanj nevoljniče,
0370 Otkle jesi, od kojeg si grada,
0371 Kako li se po imenu vičeš,
0372 Kome prosiš glavno dugovanje?
0373 A veli mu Sejidić Alija
0374 „Pobratime Čelebić Hasane,
0375 Zar ti mene poznati ne moreš,
0376 Svoga pobru Sejidića Alu.
0377 A ja prosim glavno dugovanje,
0378 Njekakome Boži kapetanu,
0379 Od malena sela Čekićeva“.
0380 Kad te Hasan razumio riči,
0381 On mu dade dvanest magjarija,
0382 I on veli momku u odaji:
0383 „Eto pobro dvanest madžarija
0384 Cura mu je u knjizi pravila,
0385 Da t’ je dala trista madžarija.
0386 A ja bi te bolje darovao“.
0387 Da vidimo Sejidina sina,
0388 Sad nek ide Boži kapetanu,
0389 Nek mu nosi glavno dugovanje.
0390 A sta vika Čelebić Hasana,
0391 Pa on viče sluge iz odaje:
0392 „Brzo meni spremajte dorata,
0393 Kao da će na zagled divojci,
0394 Dok se i ja u odaji spremim“.
0395 Pa se stade Hasan opremati,
0396 Ja kako se Čelebić oprema.
0397 Kad se spremi Čelebić Hasane.
0398 Pa on spade do konja dorata,
0399 Pa gotova ata pojahao,
0400 Pa on krenu na široku Liku,
0401 Neka ide i konake gradi.
0402 Pomoli se polju Udbinjskome,
0403 Već mu sunce na kušluku bilo,
0404 On ugleda Likine begluke,
0405 U sedlu se pritvrdi doratu,
0406 A za dizgin rukom prefatio,
0407 Žutu čizmu uz njeg prislonuo.
0408 Čizma žuta a mamuza ljuta,
0409 On pokaza dori marifete,
0410 A sejri ga Lika sa pendžera.
0411 Da vidimo Čelebić Hasana,
0412 Šta mu radi dorat od mejdana?
0413 Sve mu kleče na prva kolina.
0414 Kad kad dorat glavom izmahuje,
0415 Sve iz usta pinu izvaljiva,
0416 Preko age pina preskakuje,
0417 Pa na sapi kalja risovinu.
0418 Na njemu se aga ispričio.
0419 Samur mu se ćurak raširio,
0420 Svijetle mu se toke i brkove.
0421 A sta vika Like Mustajbega:
0422 „Djeco moja, moji sokolovi,
0423 Vidite li momka i dorata,
0424 Od Gračaca Čelebić Hasana?
0425 Nakog age u svoj Lici nejma“.
0426 Malo bliže kad se primaknuo,
0427 Onda Lika hrđum učinuo.
0428 Ispadoše do dva službenika,
0429 Da prifate od age dorata,
0430 Aga svoga oside dorata,
0431 Nit ga voda, nit ga kome daje,
0432 Udari mu sile uz obraze,
0433 Zabaci mu dizgin na jabuku,
0434 Sam se dorat poče okretati.
0435 Još mu veli Čelebić Hasane:
0436 „De se vodaj, ako ti je drago“.
0437 Pa okrenu u begluk mejhanu,
0438 Pa agama turski selam viknu.
0439 On begovoj pogrmio ruci.
0440 Da poljubi prebijelu ruku.
0441 Ne da beže ruke poljubiti,
0442 Kod sebe mu mjesto namjestio.
0443 Kada sjede Čelebić Hasane,
0444 Sastaviše kod njeg obrednice.
0445 Kad se aga pića napojio,
0446 Rakija mu eglen otvorila,
0447 Tad se fati knjige šarovite,
0448 Dade knjigu Liki Mustajbegu.
0449 Knjigu gleda Lika Mustajbeže,
0450 Knjigu gleda u agu pogleda.
0451 Pa on agi zače govoriti:
0452 „Moje dite Čelebić Hasane,
0453 Tamo t’ beže neće u svatove,
0454 Ja sam tebe sine oženio,
0455 A tebika sad potrebe nejma,
0456 Da ti ideš na Staparje ravno,
0457 Porad Ninke Nikole serdara,
0458 Jer ti imaš ljubu kod kolina,
0459 Da je ljepše u Udbini nejma.
0460 I ti imaš dva posobca sina,
0461 Jedan ti je od sedam godina,
0462 Drugi ti se jagmi o doratu.
0463 Ja sam tebe agom napravio,
0464 Ja sam tebi čifluk poklonuo,
0465 U čifluku šezdeset dimova,
0466 I agaluk trideset nefera.
0467 I kulu ti sine napravio,
0468 U Gračacu gradu bijelome“.
0469 Kad te Hasan riči razumio,
0470 Pa on veli Liki Mustajbegu:
0471 „Čuješ Lika direk od Udbine,
0472 Svakom danas u begluku fala,
0473 Ne fala ti Lika Mustajbeže
0474 Što mi reče danas u mejhani.
0475 Da si mene agom napravio,
0476 Nisi mene agom napravio,
0477 Nisi meni poklono čifluka,
0478 Nisi mene beže oženio,
0479 Nisi meni kule načinio,
0480 Već gospoja Mustajbegovica.
0481 Ona mene agom napravila,
0482 Ona mene jeste oženila,
0483 Ona svoje kmete poklonila,
0484 Ona meni kulu napravila,
0485 Sevep tebe Lika Mustajbeže,
0486 Al’ evo ti vira Mustajbeže,
0487 Kad ti ne smiš kuli Nikolinoj,
0488 Na banovi sedam lubarada,
0489 Ja ću ići Nikolinoj kuli,
0490 Kad sam smio Zadru ledenome,
0491 Moreš ovo utuviti vrime.
0492 Kad si beže dopao tavnice,
0493 A u Zadru kaurskome gradu,
0494 Tebi bješe smrtcu osudili,
0495 Da t’ izvedu Jablanici crkvi,
0496 Pa da tebe na kolac nabiju.
0497 Tuj se svila narod silesija,
0498 Ja pogleda beže sa dorata,
0499 Ja sam svoga doćero dorata,
0500 A u Zadar crkvi Jablanici.
0501 Kad pogleda Lika Mustajbeže,
0502 Tuj ugleda silovitu vojsku,
0503 Ima vojske za sedam hiljada,
0504 Vrvi narod crkvi namastiru.
0505 Kad pogleda beže Mustajbeže,
0506 Tuj ugleda tebe Mustajbeže,
0507 Đe te gone ruku savezani,
0508 A pred tobom do dva lacmanina,
0509 Nose jelov kolac u šakama,
0510 A za tobom sedamnest hiljada.
0511 Sve se zbilo kod bijele crkve,
0512 Ima vojske trideset hiljada.
0513 Kad sam smio tude udariti,
0514 A i tebi ruke oprostiti,
0515 Baciti te na sapi doratu,
0516 Pa odniti na široku Liku,
0517 Smijem valjda Nikolinoj kuli“.
0518 Pa on skoči na noge lagane,
0519 A za njime Lika Mustajbeže,
0520 Za ćurak ga rukom ufatio:
0521 „Stani sine Čelebić Hasane,
0522 Ja se šalim s tobom u odaji,
0523 Ja ću tebi u svatove poći“.
0524 Pa povika uskok Radovana:
0525 „Radojica moja virna slugo,
0526 De uvedi doru Čelebića,
0527 Pa ga sveži kod goluba moga.
0528 Na njeg’ metni troje bukagije,
0529 Dvoje nove a treće polovne“.
0530 Jer se boji Lika Mustajbeže,
0531 Jer on znade Čelebić Hasana,
0532 Da bi Hasan sišo na kotare.
0533 Pa mu zato zatvorio doru,
0534 Jer bez dore tamo hoda nejma.
0535 Ja sta vika Like Mustajbega:
0536 „O čuli me Tale Ličaninu,
0537 Hajd uzjaši ata kulatasta,
0538 Pa ti hajde niz široku Liku,
0539 U šezdeset i sedam palanki.
0540 U svakome imade ajana,
0541 Svakom ’š selam Like Mustajbega,
0542 Nek’ svak teži do Udbine ravne,
0543 Nek povede kićene svatove,
0544 U svatove Čelebić Hasanu“.
0545 Odmah Tale bega poslušao
0546 I okrenu uz vrhovnu Liku.
0547 Da vidimo bega Mustajbega,
0548 Đe on viknu uskok Radovana:
0549 „Hajde Rade Vukašiću mome,
0550 Pozdravićeš Vukašića kneza.
0551 Nek poćera tajin i zahiru
0552 U svatove Čelebić Hasanu“.
0553 Opet viknu Đulić bajraktara:
0554 „Sine dragi Đulić bajraktaru,
0555 Hajde sine polju Mutiliću,
0556 Pa razapni begova čadora,
0557 Zelen bajrak povij u ledinu,
0558 Nek’ se kupe Ličke nabodice,
0559 Dok se i ja spremim na aharu.
0560 Sutra rano u ragjanje sunca
0561 Kupiće se Ličke nabodice“.
0562 Da vidimo Like Mustajbega,
0563 Kako s’ Lika sprema Mustajbeže,
0564 Nek se sprema kako njemu drago,
0565 Da vidimo uskok Radovana
0566 Kad je sišo Vukašiću knezu.
0567 Knez je njega dobro dočekao,
0568 Za gotovu sofru posjedoše.
0569 Kad je Rade pićem dofatio,
0570 Onda veli Vukašiću knezu:
0571 „O čuli me Vukašiću kneže,
0572 Znaš li kneže mili pobratime,
0573 Ja sad šta sam došo do tebeka.
0574 Mene j’ poslo Lika Mustajbeže,
0575 Da ja tebi sidem do čardaka,
0576 Da ti nosiš tajin Mutiliću
0577 Za svatove Čelebić Hasana“.
0578 Kad te kneže razumio riči,
0579 Pa on veli uskok Radovanu:
0580 „Fala Bogu i današnjem danu,
0581 Kad će beže ići četovati,
0582 Sad ću njemu tajin poćerati“.
0583 Kada kneže sakupljati pogje,
0584 Kako skuplja tajin i zahiru?
0585 Na torove jalovice ovce,
0586 Na mejhane piće i rakiju,
0587 Na hambare bjelicu pšenicu,
0588 Na dželepe krave i volove,
0589 Na dućane žute madžarije,
0590 S čim će beže djecu darovati
0591 Za madžarske osječene glave.
0592 Kada kneže tajin sastavio
0593 Pa on s Radom krenu Mutiliću.
0594 Al’ na polju bega zatekoše,
0595 I kod njega Čelebić Hasana.
0596 Kad im sutra bio dan osvanu
0597 Pomoli se begu pod čadore.
0598 Stade dreka Tale Ličanina,
0599 Ja šta viče Tale Ličaninu:
0600 „De pogledaj Lika Mustajbeže:
0601 Sva se naša Lika zamutila“.
0602 Kad pogleda beže Mustajbeže,
0603 On ugleda na polju zelenu,
0604 Sva mu s’ Lika svila na Rudine,
0605 Gotovi se svati opremili.
0606 Onda viknu Lika Mustajbeže:
0607 „Čelebiću moje dite drago,
0608 Hajde sada do Gračaca bilog,
0609 Sutra rano do ragjanja sunca,
0610 Da si meni sišo na Rudine
0611 I saveo svoje Gračanlije“.
0612 Tada Hasan na noge skočio,
0613 Pa on svoga doru pojahao.
0614 Kad doratu pade po perčinu,
0615 Pa okrenu do Gračaca svoga.
0616 Kada Hasan side do Gračaca.
0617 Hasan svojoj kuli udario,
0618 Al’ ga čeka trista Gračanlija,
0619 Sve gotovi u svatove poći.
0620 Da vidimo Čelebić Hasana,
0621 On oside debela dorata,
0622 Pa ga eto u visoku kulu.
0623 Dočeka ga ljuba na vratima,
0624 Ona njemu tiho govorila:
0625 „Đe si dragi srce iz njedara,
0626 Jesi l’ bio na širokoj Lici,
0627 Jel’ ti Lika svate pokupio?
0628 Ho ’š li ići na Staparje ravno
0629 Porad Ninke sestre Nikoline,
0630 Da s’ oženiš draži od očiju,
0631 Sebi ljubu meni virna druga.
0632 Zajedno ću s njome drugovati,
0633 Hajde dragi hajirom ti bilo.
0634 Što mislio ono učinuo,
0635 Dušmani ti pod nogama bili,
0636 Ko doratu ploče i potkovi.
0637 Kud hodio srce iz njedara,
0638 Opet s’ meni zdravo povratio“.
0639 Kad te aga razumio riči,
0640 Šta mu reče virenica ljuba,
0641 On se fati rukom u džepove,
0642 Izvadi joj trista madžarija,
0643 Pa on dade gospi na vratima:
0644 „Na ti srce trista madžarija,
0645 Ako umrem, da ti dužan nisam.
0646 Pa se aga natrag povratio,
0647 Pa ga eto na avliju side,
0648 Pa gotova ata pojahao,
0649 A za njime trista Gračanlija,
0650 Okrenuše na široku Liku.
0651 Već im sunce na ishodu bilo,
0652 Kad su sišli na polje Udbinsko
0653 Do čadora Like Mustajbega,
0654 A sta vika Like Mustajbega:
0655 „Čelebiću moje dite drago,
0656 Eto svata, eto bajraktara,
0657 Sad okreći kud je tebi drago,
0658 Sad kog’ ćemo vrći buljukbašom.
0659 Da nas svede na Staparje ravno“.
0660 A sta vika Hasan Čelebića:
0661 „Ja ću beže biti buljukbaša.
0662 Ja ću svesti silovitu vojsku
0663 A do kule Nikole Serdara“.
0664 Pa okrenu Čelebić Hasane,
0665 A za njime sedam bajraktara,
0666 Ređaju se ličke nabodice.
0667 Vidi Hasan silovitu vojsku,
0668 Višta glava Čelebić Hasane,
0669 On nadmeće drvene čardake;
0670 Kada side na Staparje ravno,
0671 Otalen se vidi do Staparja
0672 I bijele kule Nikoline.
0673 Onda beže Čelebića viknu:
0674 „Čelebiću ti ustavi vojsku“.
0675 Kad Čelebić vojsku ustavio,
0676 Onda veli Lika Mustajbeže;
0677 „Ko će kuli Nikolinoj sići,
0678 Uhoditi Nikolinu kulu;
0679 Jeli došo od Novoga bane;
0680 I sa njime mlad zadarski bane;
0681 Je li s njima silovita vojska“.
0682 Svi Ličani šute ne divane,
0683 A sta vika Čelebić Hasana:
0684 „Ja ću beže na Staparje sići
0685 I njegovu kulu uhoditi“.
0686 Pa on skoči sa dorata svoga,
0687 Pa poteže hegbe sa dorata,
0688 Pa se svuče, te se preobuče,
0689 Na se udri španjulsko odilo,
0690 Kada spremi sebe i dorata,
0691 Pa pojaha debela dorata,
0692 Kad otišće Čelebić Hasane.
0693 Onda viknu Lika Mustajbeže:
0694 „Sine dragi Čelebić Hasane,
0695 Eto ideš Nikolinoj kuli,
0696 Nemoj sine zametati kavge
0697 U avliji Nikole serdara“.
0698 A veli mu Čelebić Hasane.
0699 „Neću Lika zametati kavge,
0700 Već kad sidem Nikolinoj kuli,
0701 Ako b’ vigjo Ninku u avliji,
0702 Da bi dušman njojzi kidisao,
0703 Ja bi onda zametnuo kavgu.
0704 Ako čuješ larmu na Staparju,
0705 Ako puknu banovi topovi,
0706 To sam Lika zametnuo kavgu“.
0707 Otlen ode Čelebić Hasane.
0708 Da vidimo Čelebina sina,
0709 Kada Hasan na Staparje side,
0710 A do kule Nikole serdara,
0711 U avliju ućera dorata.
0712 S kim se sreta za zdravlje ne pita,
0713 U avliji oside dorata.
0714 Kad pogleda Hasan po avliji,
0715 On ugleda stole postavljene,
0716 A za stole zasjeli serdari.
0717 Na avliji kolo divojaka,
0718 Na sedmero kolo pofatale,
0719 Seire ih kranjci sa avlije.
0720 Kad pogleda Hasan po avliji,
0721 On ugleda momka na avliji,
0722 Đe debela provađa đogata
0723 U tebdilu španjulskom odilu.
0724 To je glava Hasan Kurtagića.
0725 Kad se oni sreli u avliji.
0726 Zgledaše se jedan na drugoga.
0727 Kao vuci u zloj godinici.
0728 Malo vrime ni dugo ne bilo,
0729 Al na vrata dvoje lacmančadi,
0730 Osidoše konje u avliji,
0731 A sve bilim zubim poškripuju.
0732 «E kako se jesmo opremili,
0733 Sad da dojdu dva Čejvanagića,
0734 Vidili bi što vidili nisu».
0735 Malo vrime ni dugo ne bilo
0736 Al’ na vrata dvi katane mlade,
0737 Oni jaše vrane bez biljega.
0738 Pozna njiha Čelebić Hasane,
0739 To su djeca starog Čejvanage,
0740 Mehinaga i Muhedinaga.
0741 Djeca svoje ate osjedoše,
0742 Oni neće kolu ni trpezi,
0743 Već hodaju a ate vodaju.
0744 Malo vrime ni dugo ne bilo
0745 Pomoli se serdar na doratu.
0746 U tebdilu katanskom odilu.
0747 To je glava Dizdareva sina,
0748 On ti neće do trpeze kranjcem,
0749 A momak se kolu pojagmio.
0750 O njega se cure pojagmiše,
0751 Jer se pristo momak prigodio.
0752 Malo vrime, za dugo ne bilo
0753 Pomoli se serdar na avliji
0754 Na kulašu konju od mejdana,
0755 U tebdilu katanskom odilu,
0756 To je glavom Muratagić Ibro.
0757 Malo vrime, ni dugo ne bilo
0758 Pomoli se pope duhovniče,
0759 Uz njeg drugi sa lijeve strane,
0760 A za njima do dva netijaka.
0761 Kad su đaci ušli u avliju,
0762 Poznu njiha Čelebić Hasane.
0763 Jedno glavom Tale Ličanine.
0764 Drugo glavom uskok Radovane
0765 Netijaci do dva Kurtagića.
0766 Kad upade Tale Ličanine
0767 Odmah veli banu zadarskome:
0768 „Gospodine mlad od Zadra bane,
0769 De istiraj cure iz avlije,
0770 Oćeraj ih u visoku kulu,
0771 Jer kako mi moje knjige kažu
0772 Biće danas kavge na Staparju“.
0773 Ali popu nitko ne zamiri,
0774 Jer je pope prećerao pićem.
0775 Da vidimo Čelebić Hasana,
0776 Kako Hasan gleda po avliji,
0777 A poznaje ličke nabodice,
0778 Jer su sišle ličke nabodice,
0779 U tebdili katanskim odili.
0780 Kad pogleda Čelebić Hasane
0781 U avliji toga kurisanja,
0782 Za njom sjede dva silena bana,
0783 Jedno ti je od Zadarja bane,
0784 A drugo je od Novoga bane.
0785 Njiha služi Ninka u avliji,
0786 Ona njima redne čaše daje,
0787 A proliva suze od očiju.
0788 I spominje Čelebić Hasana.
0789 A veli joj od Novoga bane:
0790 „Što prolivaš suze od očiju,
0791 Što spominješ Čelebina sina.
0792 Kad ti od njeg danas fajde neja.
0793 Jer ti vidiš bana Zadarskoga
0794 I uz njega silovite vojske.
0795 Već divojko Nikolina seko,
0796 De prilegni banu Novlajninu,
0797 A ostavi Čelebić Hasana,
0798 Ti ćeš biti banica gospoja,
0799 Niži zlato ispod bila vrata“.
0800 Kad te Ninka razumila riči,
0801 Osiče se Novljaninu banu:
0802 „Evo t’ vira od Novoga bane
0803 Tebi biti virna ljuba neću
0804 Volim mlada u vodu skočiti“.
0805 Kad te bane razumio riči,
0806 Od sebe joj silu udario,
0807 Dva joj zdrava poletiše zuba,
0808 I dva mlaza krvi udariše.
0809 Ona pisnu a Hasana viknu:
0810 „Đe si dragi Čelebić Hasane,
0811 Da me možeš vigjat u nevolji,
0812 Kako m bije dinski dušmanine“.
0813 Kad te Hasan razumio riči,
0814 Svome srcu odolit ne može,
0815 Već on viknu a pripade dori,
0816 Pa gotova ata uzjahao,
0817 A povika Ninku divičicu:
0818 „Evo mene srce iz njedara“!
0819 Pa poskoči stolu i trpezi.
0820 Da vidimo Čelebić Hasana,
0821 Prije Hasan izjaho đogata,
0822 Pa poskaka stolu i trpezi,
0823 A đogatu kajas prefatio.
0824 Dobar mu se đogat pritrefio,
0825 Prve noge vrže na stolice.
0826 Od Hasana poletila ćorda,
0827 A on viknu Novljanina bana:
0828 „O čuli me od Novoga bane,
0829 Jesam li ti bane poručio,
0830 Da se bane oženiti nećeš
0831 Dok je živa Čelebić Hasana.
0832 Što mi knjigu opremio nisi,
0833 Da ti dadem izun od sebeka,
0834 Da se možeš oženiti bane?
0835 Al’ me bane ti upito nisi,
0836 Vira i Bog oženit se nećeš“.
0837 Sijnu njemu kolankinja ćorda.
0838 A sa bana poletila glava,
0839 U avliju razvrgla se kavga.
0840 Ja sta vika popa duhovnika,
0841 I on viče zadarskoga bana:
0842 „Bježi bane u visoku kulu,
0843 Avlija je puna Udbinjana“.
0844 Kad je bane popa preslušao,
0845 On pobiže u visoku kulu.
0846 I divojke u kulu pobigle,
0847 Tale kulu dobro pritvrdio.
0848 Pojde bane uz visoku kulu,
0849 A da viče svoje oficire,
0850 Da opale s Koševa topove,
0851 Njega Tale za grkljan prifati,
0852 Pa povika Zadarskoga bana.
0853 „Stani bane jedan huncutinu,
0854 Ovo nije pope duhovniče,
0855 Već je ovo Tale Ličaninu,
0856 A sa svojim uskok Radovanom.
0857 I sa djecom mladom Kurtagića“.
0858 Ustaviše od Zadarja bana.
0859 Da vidimo mladi Udbinjana,
0860 Kad su oni kavgu zametnuli.
0861 Tad su pukli banovi topovi,
0862 Čuo ih je Lika Mustajbeže,
0863 Odmah beže podignuo glavu,
0864 Pa družini svojoj govorio:
0865 „Djeco moja mladi Udbinjani,
0866 Eno sada topi ispucaše,
0867 Eno Hasan zametnuo kavgu,
0868 O dobre se ate pojagmiše.
0869 Da vidimo Like Mustajbega.
0870 Kad se Lika kuli primaknuo
0871 A pobiže vojska iz šamaca,
0872 Đe nij’ glave nije ni uzglavlja.
0873 Da vidimo Like Mustajbega,
0874 Kad navali Nikolinoj kuli,
0875 A sta vika Tale Ličanina:
0876 „Ne udaraj Lika Mustajbeže,
0877 Nije kula Nikole serdara,
0878 Već je u njoj Tale Ličaninu,
0879 Ja sam sebi ticu ufatio“.
0880 Da vidimo Like Mustajbega.
0881 Đe udari kroz Staparje ravno,
0882 Do malena sela Čekićeva,
0883 Porobiše, vatrom popališe,
0884 Pa se oni natrag povratiše,
0885 Lika skuplja svoje nabodice.
0886 Kako koje age ispadaju,
0887 Njeko goni dila savezana,
0888 Njeko nosi osječenu glavu,
0889 Dobro njiha Lika darovaše.
0890 Pomoli se Čelebić Hasane,
0891 I on nosi osječenu glavu,
0892 To je glava Nikole serdara,
0893 I on nosi Ninku divičicu,
0894 Što je ljepše na Primorju nejma.
0895 Da vidimo Talu Ličanina,
0896 Kad je Tale kulu otvorio,
0897 I izveo Zadarskoga bana,
0898 I izveo trijest divojaka,
0899 Pa on proda trijest divojaka,
0900 I oženi ličke bajraktare,
0901 Sve divojku za žut dukat daje.
0902 Kad se oni tude okupiše,
0903 Pa krenuše na vrhovnu Liku,
0904 Nije begu izginula vojska,
0905 Jer je vlaška vojska pobignula.
0906 Da vidimo Tale Ličanina,
0907 On poklonu Zadarskoga bana,
0908 Poklonu ga Liki Mustajbegu.
0909 Otle ode Lika Mustajbeže,
0910 Kud god ide do Gračaca side
0911 I oženi Čelebić Hasana,
0912 Kum mu bio i pir opremio.
0913 Kad ženili Čelebić Hasana.
0914 Poturčili Ninku divičicu.
0915 Otale se oni razasuli
0916 Sam ostade Čelebić Hasane,
0917 I sa njime obadve gospoje.
0918 Dok su bili, baš su dobro bili,
0919 A dobro se gospe milovale,
0920 S-njima lijep porod porodio.
0921 Od men’ pjesma, a od Boga zdravlje.
