Pokajanje Mustaj bega ličkog (Avtovac)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Piju pivo age u Udbini,
0002 A pred njima Ćejvan aga stari.
0003 Sve ti age rahat u mejhani
0004 Al’ nerahat starac Ćejvan aga.
0005 On ne pije vina i duhana,
0006 Već na demir naslonio glavu,
0007 A proljeva suze od očiju,
0008 Al pita ga trijest Krajišnika:
0009 „Stari djedo, naša poglavice,
0010 Što proljevaš suze od očiju,
0011 A ne piješ vina ni duhana,
0012 Kakva ti je velika nevolja?”
0013 Al veli im aga Cejvan aga:
0014 „Kad pitate, pravo ću vam kazat.
0015 A znate li, a bezobraznici,
0016 Evo puno sedam godin’ dana,
0017 Kako nam je bego poginuo;
0018 Nijeste se more potežili,
0019 Da siđete na begovu luku,
0020 Da vidite oburvane kule
0021 I begovu sirotinju tešku
0022 I Bećira, Mustaj bega sina.
0023 A znate li, a bezobraznici,
0024 Što imamo dobra na Krajini,
0025 Sve smo s begom stekli Mustaj begom
0026 Ev’ Uzavlja od naše Krajine
0027 I u njemu Uzavac Jovana,
0028 Koji nam je bega posjekao,
0029 A ne htjeste, da mi rastečemo,
0030 Da mi našeg bega osvetimo.
0031 A znate li, a bezobraznici,
0032 Kadno bego bješe na Krajini,
0033 Sve po trijest aga u mejhani,
0034 Mi pijemo, a Mustaj beg plaća.
0035 Kadno begu istom zatužjeste
0036 I svi butun bega zamoliste,
0037 Da idete u zemlju ćesarsku,
0038 Ne biste li što god šićarili,
0039 Da uzdigne silovitu vojsku, —
0040 Tada Vrsić bajraktaru dođe
0041 Iz Njemačke u pjanu mejhanu.
0042 Pa g’ upita beg Mustaj beg lički:
0043 „ „Moj Vrsiću, beže bajraktare,
0044 Jesi l’ bio u zemlji ćesarskoj,
0045 Jesi l’ gdje god šićar opazio,
0046 A gdje bismo dobro šićarili?” ”
0047 Tad bajraktar Mustaj begu kaže:
0048 „Moj Mustaj beg, pravo ću ti kazat,
0049 Tu sam bio čitav mjesec dana,
0050 Pod tebdilu išo niz Ćesarsku,
0051 Sve sam gledo za naske šićara,
0052 A gdje bi se šićarili Turci.
0053 Ja sam dobar šićar opazio,
0054 U Uzavlju kule po Uzavlju,
0055 Među njima Jovanova kula.
0056 Na njoj nikog Jovan da imade,
0057 Samo dvije sestre Jovanove:
0058 Mlada Mara i starija Janja.
0059 Nigdje kule ni pandura nema,
0060 Lasno bismo šićar šićarili.” ”
0061 Tada bego na noge skočio:
0062 „ „Eto age pljačke i šićara!
0063 Ja ću salten sestru Jovanovu,
0064 Vi ostali šta je komu drago.” ”
0065 Svaki ode svome zavičaju.
0066 Beg zadrma svu Krajinu listom,
0067 Pa povede vojsku na Uzavlje.
0068 A kad beže u Komandu dođe,
0069 Tu zastavu dobru ostavio.
0070 Tu ostavi sedam buljuk-baša,
0071 Tri Kozlića i pet Opuzlića,
0072 Za svakijem po stotinu druga.
0073 U njih se je beže pouzdao,
0074 Da čuvaju Komandu planinu.
0075 Bego diže silovitu vojsku,
0076 Pa udrio pravo na Uzavlje,
0077 Popališe po Uzavlju kule
0078 I veliko pokupiše blago.
0079 Beg udari Jovanovoj kuli,
0080 Al’ uteče Uzavac Jovane,
0081 Blizu mu se more pridesilo,
0082 U demijam morem dubokijem
0083 On pobježe u zemlju Taliju;
0084 Zatuži se talijanskom kralju.
0085 Kralj mu dade regulanu vojsku,
0086 Prije Turak’ u Komandu dođe.
0087 Bego dade sedam buljuk-baša,
0088 Iz Komande isprtljaše Turci
0089 I bogaze u njoj ostaviše;
0090 Hilu begu učiniše Turci,
0091 A u logor padoše soldati.
0092 Vid’ u bega kršna taksirata:
0093 Ne šće Turke iz Uzavlja vratit,
0094 Veće tri dni predanio tuna,
0095 Uspali se butun Dalmacija,
0096 Bego pođe i ponese blago
0097 A kad dođe Komandi planini,
0098 Gdje je svoje ostavio Turke,
0099 Kad Turčina đavoljega nema,
0100 Već dočeka regulana vojska,
0101 A iz liga zapuca parada
0102 Da viš kavge i pokolja ljuta!
0103 Tu smo bili i očim’ vidjeli,
0104 Kad pogibe beg Mustaj beg lički,
0105 Jovan skoči osječe mu glavu.
0106 Kad pogibe komandar pred vojskom,
0107 Mi prskosmo na četiri strane.
0108 Tada su se iskopali Turci:
0109 Je l’ ovako bilo Krajišnici?”
0110 U riječi u kojoj bijahu,
0111 Dok rekoše, eto im serdara.
0112 Ćejvan aga agam govorio:
0113 „Nemojte mu selam prihvatiti!”
0114 Serdar Mujo na odaju dođe,
0115 Selam viknu Turcim’ na odaji.
0116 Polako mu selam prihvatiše,
0117 Ne šće stari selam prihvatiti,
0118 Već serdaru leđa okrenuo.
0119 Serdar njemu riječ govoraše:
0120 „Ćejvan djedo, prdežina stara,
0121 A šta sam ti učinio krivo,
0122 Te si meni leđa okrenuo?”
0123 A stari mu riječ govoraše:
0124 „Muč’ serdare, turski hrsuzine,
0125 Koji krave i kobile kradeš!
0126 Beg te agom načinio, rđo,
0127 Veliku ti župu poklonio,
0128 U njoj kmeta pet stotina kuća.
0129 Na Hrvatu kulu napravio
0130 I na nju ti ferman dobavio,
0131 Kad ti na nju ferman dobavio,
0132 Na godinu po stotinu ćesa.
0133 Ev’ Uzavlja od naše Krajine,
0134 I u njojzi Uzavac Jovane,
0135 A ne htjeste da mi raskućimo.”
0136 Da mi našeg bega pokajemo
0137 Tada mu se serdar nasmijao,
0138 Pa on starom riječ govorio:
0139 „To istina nije, života mi!
0140 Ja sam sedam puta salazio,
0141 A za glavu Uzavac Jovana.
0142 Nij’ Uzavlje što je prije bilo,
0143 Jer se Jovan kršno utvrdio.
0144 Kad je begu glavu pograbio,
0145 Dobio je u sedam kraljeva,
0146 Ah moj starče, sedam kesa, blaga,
0147 U komandi sedam bogazova,
0148 Načinio sedam čardakova,
0149 A u njihke metnuo soldate,
0150 A pred njiha kavi komandare.
0151 Na Uzavlju načinio kulu, —
0152 Od živa mu groma izgorjela! —
0153 Na nju topi ni kumbare ne će.
0154 Ja sam sinoć stigo iz Uzavlja.
0155 Veće stari, da ti čudo kažem:
0156 Što je sada misu kurisao,
0157 Take mise u kraljeva nema,
0158 A u polju pod bijelom kulom,
0159 Tu će sedam kumpanija doći,
0160 I od svakog kralja čestitoga,
0161 Svaki će mu prilog opraviti —
0162 Nije šala, Mustaj bega glava!
0163 I Janju je sestru opravio,
0164 Italiji talijanskom kralju,
0165 Da istjera zvona Italije, —
0166 Biće dernek čitav mjesec dana,
0167 Pa sam došo, prdežino stara,
0168 Ja ću kuću svoju raskućiti,
0169 A dvije ću zemlje uzdignuti:
0170 Svu Krajinu i Unđurovinu,
0171 A beli ću misi udariti, —
0172 Prije, stari, nego petn’est dana —
0173 De mi knjigu u odaji piši,
0174 Starac djedu u Unđurovini,
0175 Ala Pajdak Hajdar alaj-begu,
0176 Nek uzdigne Turke Unđurovce,
0177 Ja ću dizat moje Krajišnike.”
0178 Tada stari na noge skočio,
0179 Pa serdara uput poljubio,
0180 Ostalijem Turcim govorio:
0181 „Nad serdara nema komandara!”
0182 Serdar Mujo pritište đogata,
0183 Njima reče: „Spremajte se Turci.”
0184 Ode Mujo svojoj tankoj kuli.
0185 Ne prođe mu ni mnogo zemana,
0186 On sastavi silovitu vojsku.
0187 A kad siđe pod komandu Mujo,
0188 Tuna Mujo ostavio vojsku,
0189 Onda Mujo komandarim’ kaže:
0190 „Dalje nama sada hoda nema,
0191 Dok ne spremim špije i uhode,
0192 Da ja vidim, moja braćo draga,
0193 Je l’ mu Janja stigla iz Talije,
0194 Jer bez Janje, udariti ne ću,
0195 Jer je sa nje beže poginuo.”
0196 Rekoše mu: „Kog će spremit Mujo?”
0197 Dok ispade uskok Rade mali,
0198 Baš službenik bega Mustaj bega:
0199 „Ja ću, Turci, ja vi vjeru dajem,
0200 Čisti ću vi haber donijeti!
0201 Tu ne žali Rade poginuti,
0202 Već dajte mi do dva pobratima,
0203 O, Halila brata serdareva
0204 I iz Bosne Nakić Huseina.”
0205 To je Muju vrlo muka bila.
0206 Prodrije se Ibrahime Tale :
0207 „Hoće Mujo, ni pitat te ne će!
0208 Rade staze u Komandi znade,
0209 Gdje nijesu popali soldati,
0210 Te će svesti pobre u Uzavlje.”
0211 Pa skočiše, te se opraviše,
0212 Pa po noći pravo u Komandu.
0213 Rade znade staze u Komandi
0214 I on siđe u polje Uzavlje.
0215 Kad pogleda, misu opazio,
0216 Bijeli je svijet opkolio,
0217 A popeti svileni čadori.
0218 Tada Rade pobram’ govorio:
0219 „Vid’te sile, a vid’te uprave,
0220 Nije lasno kurtarisat ondje.
0221 Već čustel’ me oba pobratima,
0222 Kad dođemo Jovovu čadoru,
0223 Huseine ti nam konje primi,
0224 Ja ću uput pod čadora Jovu,
0225 A ti zamnom, Mujagin Halile,
0226 Ne moj ništa zborit čiftelijo,
0227 Ja ću lagat a kleti se krivo.”
0228 Pa u aluz konje natjeraše,
0229 Dok Jovanov čador ugledaše,
0230 Na njemu je od zlata filarda.
0231 Pred čadorom konje razjahaše,
0232 Huseinu konje dodadoše.
0233 Rade uput pod čador uniđe,
0234 A za njime Mujagin Halile,
0235 Pa sa glave skinuše škrljake.
0236 A kad sjedi Uzavac Jovane
0237 U šćemliji, noge prekrstio,
0238 Đejisija na njem Mustaj bega,
0239 A za pasom puške Mustaj bega.
0240 Kad to vidje uskok Rade mali,
0241 Sva na njemu dlaka ustanula,
0242 Pa poljubi Uzavac Jovana.
0243 Pogleda ih Uzavac Jovane,
0244 Pa on Rada pod čadorom pita:
0245 „Granadiri, oklen vas imadem?”
0246 Rade laže, a kune se krivo:
0247 „Iz Zadarja, iz našega grada,
0248 Ja bajraktar zadarskoga kralja,
0249 Ovi mi je njemu porodica,
0250 Pa nas oba opravio amo,
0251 U misu ti prilog opravio,
0252 Da budemo i teferičimo,
0253 Je l’ ti Janja došla iz Talije,
0254 I kada ćeš misu završiti?”
0255 A Jovan im ’vako govoraše:
0256 „Sjutra će mi Janja sestra doći,
0257 U nedjelju misu završiti,
0258 Onda ćemo teferičovati,
0259 Vi hajdete u pjanu mejhanu,
0260 Sve će Jovan krčmarici platit.”
0261 Pa odoše u pjanu mejhanu,
0262 A Marija na čardaku bila,
0263 Ista sestra Uzavac Jovana.
0264 Kad opazi tri fisli soldata,
0265 Kako jašu konje k’o i Turci,
0266 Marija se uput osjetila,
0267 Pa otalen na noge skočila,
0268 Uput strča u pjanu mejhanu,
0269 Pa opsova krčmaricu mladu:
0270 „Što će tebi Turci u mejhani?”
0271 Krčmarica na Mariju viknu:
0272 „Muč Marija, jezik prekinula!
0273 Jesi li mi vjeru založila,
0274 Kad mi Turci u mejhanu dođu,
0275 Da ću tebi za njih prokazati.
0276 Jesu Turci, ni tajit ih ne ću.
0277 Evo Maro Mujova Halila,
0278 Dosta si me upitala za njeg.”
0279 Tada Mara sjede u odaji,
0280 Pa Turcima reče u mejhani:
0281 „Gdje ste Turci, jazuk vama bilo,
0282 Jer osvetu begu ne činiste!”
0283 A Rade joj riječ govoraše :
0284 „Je li vjera Jovanova Maro,
0285 Da ti kažem, da prokazat ne ćeš?” —
0286 „Ne ću Rade, ja ti vjeru davam,
0287 Jer smo s Turak’ sreću izgubili.” —
0288 „Eno Maro, sile i ordije,
0289 Sjutra će nam udariti Turci.”
0290 Tada Mara Radu progovara:
0291 „Pozdravi mi tvoga komandara,
0292 Nek’ čuvaju Uzavac Jovana,
0293 Uteć’ će im morem dubokijem,
0294 Kad je prije kurtariso glavu.
0295 Znate l’ Turci što je prije bilo
0296 Kod vašega ćoravog tertiba,
0297 I vašega bega Mustaj bega.
0298 Vi bježite, ne noćite ovdje!”
0299 Ode Mara na bijelu kulu,
0300 Ovdje sjedje do akšama Rade.
0301 Kad ih tavna noćca prihvatila,
0302 Oni dobre konje uzjahaše,
0303 Pobjegoše Komandi planini,
0304 A ostali Muju pod Komandu.
0305 Uvedoše komandari Rada,
0306 Sve im što je i kako je, kaže.
0307 Mujo viknu Ibrahima Tala:
0308 „Dosle si nam bio torbonoša,
0309 Sad te mećem komandarem Tale,
0310 Da od’jeliš treće hise vojske,
0311 Da zamamiš osam čardakova,
0312 Ja odvedoh Unđurovce Turke,
0313 Pravo Tale, misi i vesnesi.”
0314 Pa se tako nasuliše Turci:
0315 Tale primi osam čadorova,
0316 Mujo siđe misi i vesnesi
0317 I bijeloj Jovanovoj kuli,
0318 Pa opkoli su četiri strane.
0319 Dočekaše baljemez topovi,
0320 A iz liga zapuca parada;
0321 Lomi drvlje, a krši kamenje,
0322 Obaraju konje i junake,
0323 Po Uzavlju zapališe kule.
0324 Pade tama oko mise ravne,
0325 Grmi, sjeva, a krv se proljeva.
0326 A jadne ti sve prošaste kavge!
0327 Da viš kavge i pokolja sada!
0328 Dockan Muju na um pripanulo,
0329 Šta je Mara kazivala Radu.
0330 On pod sobom otjera đogata
0331 Do limana, gdje su im đemije,
0332 Pa na vodi osječe đemije.
0333 Porobiše, misu zapališe
0334 I bijelu Jovanovu kulu,
0335 A i dvije cure zarobiše;
0336 Uhvatiše Uzavac Jovana,
0337 Dovedoše begu Bećir begu.
0338 Mnidijahu Turci Krajišnici,
0339 Da će vodit Uzavca Jovana,
0340 Do mramora bega Mustaj bega,
0341 Da će m’ ondje posijeći glavu.
0342 Al opet su merhametli Turci,
0343 Odvedu ga sobom u Turćiju,
0344 Jovan reče da b’ se poturčio,
0345 A i dvije sestre Jovanove.
0346 Bećir njega ne htje oturiti,
0347 Već je njega slatko prihvatio
0348 I sa njime vijek vjekovao,
0349 Svoga baba tako pokajao.