Pozni časovi
Kô kakva slika čarobna iz rama,
U tvoju baštu, gdje šedrvan bije,
Ti mirno gledaš iz prozora, sama,
I naslonjena. Tiho miris vije,
Na tvoje leje mesečina pada
Topla i meka, i ruže ti mije
Srebrom... Ti ne znaš da preda mnom sada
Noć duga stoji, pusta, i u čami,
S razvalinama... Iznad gluha grada
Svud slepi miši kruže, i u tami
Buljina buče... I senke bez broja
Sokakom grnu, i svaka kuca mi
Rukom u prozor, kako prođe koja...
Ti ne Znaš... Tvoju noć svetle dragulji,
Dokle iz tame sve u okna moja
Kô slepo oko pozni mesec bulji.