Pozdrav s bojnog polja
| Pozdrav s bojnog polja Pisac: Nikola D. Ilić |
Na dalekom, stranom polju,
Na bojištu, na pokolju,
Krv se puši... krv se lije,
Nigde žive duše nije. —
Izlomljene oštre sablje,
Izgažena zlatna ruva;
Kroz poljanu zagušljivi,
Povetarac vreo duva.
Počuj samo, sve je mirno,
Zemlja tuži u žalosti,
Na lešine popadali
Gavranovi, crni gosti.
A na jednoj goloj steni,
Mrtav vojnik, k’o da spava,
Ne oseća zadaj vreo,
Na postelji zaborava;
Leži vojnik za rod mio,
Nenaplaćen... zaboravljen...
I ako se hrabro bio. —
Kroz to tužno... pusto polje...
Kroz tu paru vrele krvi,
Projahaše đenerali —
Velikaši carski prvi;
Projahaše s ordenima,
Okićeni pored njega —
Ali niko ne seti se,
Da tu leži vredan svega. —
— Kod kuće mu orac sédi,
Iznemogla lica, žuta,
Prepun slutnje — zabrinuto,
„On je mrtav”, prošaputa.
U sobici pred ikonom,
Jecala je tužna mati,
Molila je Boga, svece,
Da se sinak majci vrati.
Izgledala sestra brata,
Nespavane noći tije,
Uzdisala; šaputala:
„Pogin’o je!.. Živ je!.. Nije!”
A na steni, na krvavoj,
Mrtav vojnik, k’o da spava,
On ne čuje uzdisaje,
Na postelji zaborava...
Oko njega nikog nema
Samo goli kamen, stena —
To je nebu žao bilo,
I Bogu se sažalilo!..
*
...Ponoć bila
Žalostiva,
Crn se oblak nebom vio,
Sjaj meseca zaklonio;
Da ne gleda bleda lika
Paćenika... mučenika...
U sobici hudog stana,
Sedog oca, sirotana,
Pred ikonom svetitelja,
Drhtao je žižak mali,
Na izdanku malaksali...
— — — — — — — — — —
... U čekanju izdan’o je... —
A kroz ponoć gavran crni,
Crni vesnik slavnih dela
Zagraktao više sela:
„Pogin’o je, izdan’o je,
„Božija je htela volja;
„Ne tužite, ne plačite, —
„Pozdravlje vam s bojnog polja!”
- Zaječar 1895. god.
Izvor[uredi]
1896. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 11, brojevi 15–16, str. 236.
|