Poezija
| Poezija Pisac: Milutin Bojić |
Oči smo tvoje svi pili po redu,
Rumena nedra zagadili gnojem,
I iscepanu, ranjavu i sedu
Progonismo te uprljanu znojem.
Pod nogom tvojom vekovi su klizli,
Vek svaki nove tražio ti psalme;
Čas razdrljenoj telo su ti grizli,
Čas kitili te krunama od palme.
Ne kuni danas vek proklet i mali:
Deca su naša zapojena kugom,
Vode su naše zlatom zatrovali,
Groblja su naša preorali plugom.
Za sobom vuci kroz ulice mukom
Idola tisuć s kojih prah smo strli
I slušaj rulju gde urliče hukom
I bezdni s novim ripidama hrli.
Hramove tražiš? Pali su oltari.
U verigama tuđim mru nam časno
Sva osećanja, jer smo im grobari
I sramimo se izreći ih glasno.
O, plači vreme lažnog ushićenja,
O, plači ropstvo rođenoga sina,
O, plači vidik trulih pokolenja,
O, plači život izgaženog krina.
Plači
Smrt svoju kojoj nema vaskrsenja!
1911
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|