Pod prozorom (Laza Kostić)
| Pod prozorom Pisac: Laza Kostić |
Pod prozorom
Poglédô sam u nebo,
u mesec, zvezdice,
u prozor i u tebe
odneta nevice;
mlad mesec metô venac,
kô mlada nevesta,
mlad mesec tebe gledi
pa venac namešta.
Meseče, što se ludiš?
meseče, što si slep?
Taj venac bi tek bio
na mojoj diki lep. —
Na mesec sam ti pružô,
a ti si ćutala,
oh, dušo moja, dušo,
jesi l' ga videla?
Na zatvoren se prozor
kô na krst naslanjaš,
kô kanda bi na krstu
da grehe odsanjaš.
da imam sveta vina,
pričestio bih te,
al' putir mi je srce,
pun krvi nesite;
po njemu ti je, dušo,
sva duša razneta,
a u njoj sveta tajna
ljubavnog zaveta.
Taj putir sam ti pružô,
a ti si ćutala,
oh, dušo moja, dušo,
jesi l' ga videla?
I mirni mesec ćuti
nad mirnih grobovi',
a ja ga, dušo, pitam
o našoj ljubavi;
o tvojoj duši, dušo,
o veri njezinoj,
a mesec se osmenu,
u zlobi večitoj; —
na mesec sam ti pružô,
a ti si ćutala,
oh, dušo moja, dušo,
jesi l' ga videla?
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|