Pogibija Vuka Mićunovića

0001 Polećeše dva vrana gavrana
0002 Od Trebinja od Hercegovine,
0003 Prelećeše Župu Korjenićku,
0004 Prelećeše Grahovo i Zvršno,
0005 Doklen tice na Crkvice doše
0006 Na pogledu od Kotora grada,
0007 Pa otolen te su polećele,
0008 Doklen k Risnu bijelome doše,
0009 Pa otolen tice polećeše,
0010 Doklen doše nad Kotorom gradom,
0011 A kad tice nad Kotorom doše,
0012 Vijale se ižnad b’jela grada:
0013 Koliko je u Kotoru kulah,
0014 Ni na jednu počinut’ ne hoće,
0015 Već na kulu Zana Grbljičića,
0016 A na nju su počinule bile.
0017 Od grada ih niko ne viđaše,
0018 Već ljubovca Zana Grbljičića,
0019 Pa ticama tako besjedila:
0020 „Bogu vama dvije tice crne!
0021 „Otkud ste mi jutros doranile?
0022 „Da ve nije sreća donijela
0023 „Od Trebinja od Hercegovine?
0024 „Viđeste li moga gospodara,
0025 „Gospodara Grbljičića Zana?
0026 „Jeli Zano hara’ Korjeniće,
0027 „Kako se je u grad zafalio?
0028 „Jeli dosta roblja zarobio?”
0029 Al besjede dvije tice crne:
0030 „Mi smo jutros tice doranile
0031 „Od Trebinja od Hercegovine,
0032 „Viđeli smo tvoga gospodara,
0033 „Gospodara Grbljičića Zana,
0034 „Oko njega dvije banovine:
0035 „Crnogorce i šnjima primorce,
0036 „I Zano je hara’ Korjeniće,
0037 „I njihove kuće popalio,
0038 „I mnogo je roblje ufatio,
0039 „Pa se opet s vojskom povratio,
0040 „Povratio pod Trebinjem gradom.
0041 „No da ti je vidijeti, kado,
0042 „Svadiše se dva dobra junaka
0043 „Pod Trebinjem gradom bijelijem:
0044 „Zavadi se Ćelović serdare
0045 „S nekakvijem s Visa kapetanom,
0046 „Ko je bolji junak od junaka.
0047 „Boga moli Ćelović serdare,
0048 „Da mu puhne vijor od istoka,
0049 „Da se vidi, ko je junak bolji!
0050 „Boga moli, pa ga umolio,
0051 „Te mu puhnu vijor od istoka,
0052 „I pritište tama pod Trebinjem,
0053 „Iz te tame sijevaju munje,
0054 „Sijevaju munje i gromovi,
0055 „Koji mnoge ocrniše majke,
0056 „Ocrniše, u crno zaviše,
0057 „I ljubovce u rod opremiše,
0058 „I sestrice ražališe mile.
0059 „Što mi kažu vijor od planinah,
0060 „To ne bješe vijor od istoka,
0061 „Već to bjehu sokolovi Turci;
0062 „A što kažu tamu pod Trebinjem,
0063 „To ne bješe tama od sumraka,
0064 „Veće tama od puščanog praha:
0065 „Tu se dvije udariše vojske,
0066 „Tu se mnoga proljevaše krvca,
0067 „Ma pokliče Mićunović-Vuče:
0068 „ „A sadeke moji sokolovi!
0069 „ „Da Trebinjska vrata salomimo.” ”
0070 „Pa se zagna Mićunović-Vuče
0071 „Na bijela vrata od Trebinja,
0072 „Za brnjicu rukom dovatio,
0073 „I u vrata nogom udario,
0074 „Pa pogleda oko sebe Vuko,
0075 „Al’ sa Vukom niđe niko nema,
0076 „No sva vojska nasred polja ramna,
0077 „A sam Vuko na bijela vrata.
0078 „Kade Turci Vuka vidiješe,
0079 „Pa na njega oganj oboriše,
0080 „Tako Vuku loša sreća bila,
0081 „Puče puška od Klobuka Zuka,
0082 „I pogodi Mićunović-Vuka,
0083 „Obje mu je noge salomila,
0084 „Pade Vuče na bijela vrata,
0085 „Na bijela vrata od Trebinja,
0086 „Pa pokliče grlom bijelijem:
0087 „ „Haj đe si mi Popović-Ivane!
0088 „ „Pogibe ti Mićunović-Vuče
0089 „ „Na bijela od Trebinja vrata,
0090 „ „No ugrabi Vuka ranjenoga.” ”
0091 „Zato Ivan ne obraća glave,
0092 „E je muka unijeti Vuka;
0093 „Opet kliče Mićunović-Vuče
0094 „Po imenu Žutkovića Toša:
0095 „ „Haj đe si mi Tošo Žutkoviću!
0096 „ Ugrabi me s vratah od Trebinja.”
0097 „Za to Tošo ne obraća glave,
0098 „E je strašno i gledati vrata
0099 „A kamoli unijeti Vuka!
0100 „No se dobar junak nahodio,
0101 „Dobar junak Ćelović serdare,
0102 „Pa se zagna na Trebinjska vrata,
0103 „Te ugrabi Mićunović-Vuka,
0104 „Dovati ga na pleći junačke,
0105 „Pa pobježe poljem ispod grada,
0106 „Nanj pucaju puške i lubarde,
0107 „Al mu tako Bog i sreća dala,
0108 „Te junački ugrabio Vuka,
0109 „Donese ga junak pod šatorom.
0110 „Pod šatorom Petrović-vladike.
0111 Ma se zagna Popović-Ivane
0112 „I po polju poćera Turčina,
0113 „E se stavi, ujede ga guja,
0114 „E se bješe Ivan zafalio
0115 „Pred vladikom i pred đeneralom,
0116 „Da će živa ufatit’ Turčina,
0117 „Ma se kletvi Ture ne davaše,
0118 „No izvadi dvije puške male,
0119 „Pa objema živi oganj daje,
0120 „Te pogodi Popović-Ivana,
0121 „Pade Ivan u zelenu travu,
0122 „Na njega se Ture zagonilo,
0123 „Te da bi mu okinulo glavu,
0124 „Ma ga ne da soko tica siva,
0125 „Kustodija Marko barjaktare,
0126 „No na Ture zagon učinio;
0127 „Kad vidije ono Ture zorno,
0128 „Da će njega Marko izgubiti,
0129 „Pa pobježe preko polja ramna.
0130 „A kad Marko na Ivana dođe,
0131 „Dovati ga na pleći junačke,
0132 „Pa pobježe preko polja ramna,
0133 „Al’ susrete Stanišića Jova.
0134 „Pa ga Jovu na plećima daje,
0135 „A Marko se natrag povratio,
0136 „Da bi ono Ture pogubio.
0137 „A kad viđe Ture Hercegovče,
0138 „Na Marka je konja nagonilo,
0139 „Pa izvadi dvije puške male,
0140 „Donese ih do očih junaku,
0141 „Da bi njemu oči izvadio;
0142 „Ali Ture obje prevarile,
0143 „Te mu dobru glavu iskobile.
0144 „A kad viđe Marko barjaktare,
0145 „Skoči junak ka’ i soko sivi,
0146 „Za fuzdu mu konja ufatio,
0147 „Onom drugom za grlo Turčina,
0148 „Obali ga niz konja dorata,
0149 „Pa mu veže ruke naopako,
0150 „Povede ga niz polje široko,
0151 „Darova ga Marko đeneralu,
0152 „A on njemu od zlata medalju,
0153 „Da se Marko među braćom diči.
0154 „Slušaj gospo velike žalosti:
0155 „Pita svu noć Mićunović-Vuče
0156 „Za Njeguša Popović-Ivana,
0157 „Hoće li mu ispanuti duša,
0158 „Ivan pita, umrije li Vuko,
0159 „Dok objema ispanula duša,
0160 „Pitajući jedan za drugoga.
0161 „Kad umrije Mićunović-Vuče,
0162 „Sva za Vukom zaplakala vojska,
0163 „I svu vojsku na žalost okrenu
0164 „A najviše svoga gospodara,
0165 „Gospodara Petrović-vladiku,
0166 „Pa ovako govori vladika:
0167 „ „A oh Vuče, moj sokole sivi!
0168 „ „A oh Vuče, zlatna perjanice
0169 „ „Svakojega pravoga Srbina!” ”
0170 „Pa i opet govori vladika:
0171 „ „Slušajte me, braćo Crnogorci!
0172 „ „Ovakoga sivoga sokola
0173 „ „Još Srpkinja porodila nije
0174 „ „Od Kosova ni priđe Kosova.” ”
0175 Tako ti se preselio Vuče,
0176 Bog mu dao duši spasenije!
0177 Nama, braćo, zdravlje i veselje!